Дајана Петровић
ЛЕПАК ЗА МИШЕВЕ
…Шта да радим с њим кад се залепи?
Сачекаш да умре.
Само запуши уши
Да не слушаш како цичи,
Онда га одвојиш моторцанглама и…
Јоооој…
Или га, једноставно,
Одмах клепиш чекићем по глави
Да се не мучи…
А нешто друго…Можда?
Не знам, лепак је закон:
Што се више отима
То се више лепи.
Ахааа…
Ништа, дајте ми:
Мало сира и сланине!
НЕБО И ГРОБОВИ
Тутњи тишином
Зауставља сузом
Дечје игре
Приземљује лет…
Чисти пред собом
И земљу и небо
Диви се својој шаци
Опасачу
Мачу
Шибицама
Што њима
Голорукимa нама брише
Табана
Сече и пали
Све између неба и гроба,
За велики комад свој
Омеђен гробовима.
Удише чистац
И гледа ме како чучим,
Гутам очима из ћошка
Успомене наврле из гробова
Под небом
Које ми ту, њиме,
Још, једино, оста…
Дајана Петровић, рођена 1981. године у Славонском Броду.
Пише поезију и кратку причу.
Објављене књиге поезије:
”Созерцање сна” (Бранково коло, Сремски Карловци 2010.)
”Мала слова дуге зиме” (Билблотека Акт-К.Клуб Бранко Миљковић, Ваљево-Књажевац 2012.год.)
Награда ‘‘Стражилово’‘ за књигу поезије ”Созерцање сна” 2010. год..
Похвала књижевног клуба Рујно из Ужица за песму ”Мала Госпојина”,
Признање ”Купина” за песму ”Трудничка” на конкурсу Нишког Песничког Круга на конкурсу за песме о бебама.
Живи и ствара у Вваљеву.