Redakcija Poznati budvanski pesnik, prozaista i novinar, Dragan Stodić, u poslednjih 33 dana napisao je rekordnih 432 ljubane pesme i na taj način sebe uvrstio u red poeta koji kvantitetom, po oceni kritičara Radeta Obradovića, Svetlane Josimovič, ne umanjuju kvalitet sopstvenih pesničkih vibracija, energije i percepcije. Kako mu je to uspelo?
– Nisam forsirao pisanje, nisam jurio rekord, jednostavno je inspiracija dolazila jedna za drugom i nisu se zaustavljale, a i sad se nastavljaju istom silinom. – kaže pesnik, nagrađivan na desetak poetskih konkurska u Srbiji i Crnoj Gori i autor 14 knjiga i jedne esejističke zbirke.
– Pišem lako, čim sednem pred kompjuter i ugledam prazninu, znam šta ću napisati, celu strukturu buduće pesme. Čitam uporedo po pet proznih knjiga dnevno, odustao sam privremeno od čitanja poezije da mi se ne bi dogodilo da nečiji stih prisvojim. Samosvojan sam, autentičan i to mi je dovoljno. Kad završim pesmu, a pisanje ne traje više od nekoliko minuta, najviše deset, što je izvor koji često ni sam ne razumem, a koji mi omogućava kompjuter, srećan sam i zadovoljan u duši. Moji prijatelji se čude, kad dođu kod mene i kada pred njihovim očima napišem nekoliko pesama.
Dragan Stodić je piznat po ljubavnim pesmama koje u sebi prevashodno sadrže intimističke forme, duboke emocionalne i strastne situacije, a “opterećenje”, reklo bi se i temama o materinstvu i očinstvu.
– To su večne teme, i ne mogu se pesnički izbeći – kaže Stodić i dodaje: – Ljubav, otac, majka, sin, ćerka, dete… emocionalno iskustvo, fikcija i stvarnost… sve je to ljudsko preplitanje, splet koji se pretvara u pesničku ogrlicu.
Stodić najavljuje da namerava da pokrene u Budvi prvi privatni kolorni časopis ”Svetionik” otvoren za saradnju sa svim književnim stvaraocima u svetu.
Dragan Stodić
Tamo je sve
Ovde je ništa
Ovde je ništa tamo je sve
Ovde je crno tamo je belo
Tamo je sunce ovde je tama
Tamo je belo ovde je crno
Tamo je tama ovde je sunce
Tamo si ti ovde sam ja
Tamo sam ja ovde si ti
Ovde smo budni tamo se spi
Tamo se spi ovde smo budni
Tamo je noć ovde je dan
Tamo je dan ovde je noć
Ovde se ljubav zove bol
Tamo se bol zove ljubav!
Tamo si ti ovde sam ja
Tamo sam ja ovde si ti!
Živim u krugu
Krug mi je drug
Ni prema kome nemam dug
Jedino tebi dugujem sve
Znam ti si jedna i ti se dve
Ni prema tebi nisam više sklon
Moj drug se zove Iskon
Moj krug je ljubav u krugu svom
Krug je za mene najbolji dom
Jedino s tobom zatvaram sve
Znam ti si jedna a vas ste dve
Iz kruga svog neću nikud
Moj krug je pametno lud
I samo njemu pripadam
Iz kruga tvog sam izašao sam
Tvoja ćerka nije moja kći
Bila sam u Bijafri
Kad si se porodila
Nisi mi rekla hvala
Ni do danas
Pozajmila sam ti materinski instikt
I učila te da je voliš bez umiljavanja
u sobi sačuvanih iluzija
Let nije uspeo da se zamaskira
Balon suštine dobio je krila
Trčala si uzalud za antigonom
Tvoja kćer nije moja kći
Tvoja kći nije moja ćerka
Srešćemo se na posledjoj večeri!
Ja ne verujem
A ti veruj
I veruj sve više
Ja ne verujem nimalo
A ti i dalje veruj
Ako postoji dalje
Ja ne verujem
A ti veruj slepo
I do kraja veruj
I veruj bez časti
Ja ne verujem
A ti veruj
u ugašenu svetlost
u ugašenu sveću
u ugašenu strast
Ja ne verujem
a ti veruj
i to ne mora biti za života!
Ponesi kišobran
Možda ćeš plakati
Do kraja sveta
Beli stub te čeka
Neveste ne prekidaju renesasnu muziku
lice ti je svetlo
Dok ga ne zatamni loš ljubavnik
Nemam vemena da ti kažem zbogom
Imam nadu na nspovnoj stranici
Zašto prekidate filmski program
Zaljubjivanje je večito sunce
U staklenim kulama
Lift do mene
Neće te dovesti!
Ja nisam moj otac
I ti nisi svoja majka
dve replike i kraj
Pauza
i uvek pauza
nedužan je ostao kriv
u životinji duše
Nebo nikoga ne potkazuje
nema povratka na stara mesta
poslednji dan u auri korača unazad
Ja nisam moja majka
ti nisi svoj otac
Ako smo se i voleli
to neka rasprave njih dvoje!
