Redakcija Бранка Селаковић Милошевић
Бранка Селаковић Милошевић je pођена 4. фебруара 1985. године у Ужицу, Србија. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету, Универзитет у Београду. Бави се писањем поезије, прозе, драма, есеја.
Објавила је:
Романи:
-„Нарциси бојени црно“, (2006, 2013);
-„Капија“, (2009);
-„Љута сам“, (2011).
Објављује у књижевним зборницима, антологијама поезије и прозе, часописима и сајтовима посвећеним књижевности и књижевној критици. Њени радови су заступљени у преко педесет антологија и зборника.
За свој књижевни рад је награђивана.
Приче и песме су јој преведене на неколико страних језика: енглески, шпански, индонежански, норвешки, немачки.
Члан је Удружења књижевника Србије. Ради као новинар у Радио Телевизији Србије, Радио Београд 1.
Живи и ради у Београду.
1.
Abyssus abyssum invocat.
„Понор изазива понор“
Пониремо као изгубљени грал
град
девичанска распукнута стега.
Ставили су нам као воловима самар
а као да нико рекао није
да морамо опрезом гледати
ка људима
који прочиташе само једну књигу.
Манифест ћу ја да пишем.
Манифестом да искушам судбину.
Ако ме у затворе ставе
голооточани су били ту
пре мене
пре нас
у гробнице плаве
теласа оставили
камен на камен слагали.
Бела рукавица
подржавала!
Слобода уметности самаром печатирана!
Добро је преживео ко се добро прикрио.
Кријемо се чини ми се!
Зато нам се и бубе – швабе шетају градом!
Верујте у то
јер је бесмислено
рекли бисте.
Верујте у то
да би схватили
у чију корист
ова партија се игра.
Сваки човек да погреши може
са зрном соли
осоли се лабудова песма.
О укусима управника не вреди расправљати.
Цензура није девојка са села!
Рекох, па шта ми буде!
Очекивали сте да о љубави пишем
јер сам удата жена!
Ко се у љубав разуме
зна
да није важна поезија
да кажем колико га волим
већ заједничка дела!
Није важна поезија
да он зна
где сам на звезданим кординатама
и у којем сазвежђу га срела
обећала се
и остала при своме!
А понирања у које нас одвлаче
деценијама
ђилкоши
магистри зеза…
чекају правду.
Крхка је слава богатства и злата!
Правда понекад спава
али будимо је.
Правда не умире
као они.
Црви срама појешће њихове очи
али чуће фијук каменице
озлојеђених!
„У ровове бих ја све вас!“
Рече комшија.
А послао сина
у Америку код тетке
за време бомбардовања деведесетдевете.
Вратио се није.
Има и он сина
зове се Бил!
И кћеркицу Џесику.
Чико
не паламуди!
Те Америке ће нам главе доћи!
Крхка је слава богаства и злата.
Правда можда спава али никад не умире!
Рекох и остадох жива!
Estote sapientes sicut serpentes et taciti sicut columbae.[1]
Мудрујем!
2.
Жене не очајавјте већа задњица значи да сте интелигентније и здравије.
Саветује саветодавац у охрабрујућем наслову у једним новинама.
Само сте дебеле!
Истина!
Прихвати и крени даље.
Зајебанција Ј. Ло и осталих гузатих тренд-френд сетерки
што се сервира,
те свињским лојем
пуните
се
иде овако:
- Ја сам дебела.
- Имам велико дупе.
- Хоћу да будем мршава.
- На дијети сам.
- Не успева!
- Ааааааааа!
- Хоћу да будем мршава!
- Очајна сам!
- Ниједна дијета не помаже!
- Аха, платићу маркетиншком стручњаку да гузичетина коју имам постане тренд.
THE END
3.
Брак је дрипачка ствар.
Нас двоје,
два дрипца
лакрдијамо
по сопственом заједничком животу.
Другачије не знамо.
Циркузанти!
Или су само црвени носеви од мраза?
За грејање немамо!
Ескимски пољубац
Пљуге
Мартинке и
Пилотске јакне.
Главна атракција Врачарског платоа
Плешемо!
Добро смо јели.
Спремала сам пасуљ.
S.A.R.S са звучника нам свира
песму за коју је одмах рекао да је наша
Ја, ја, ја
Ја волим само тебе
Шта ће рећи људи
Живо ми се јебе!
И мени!
