Redakcija Дајана Лазаревић је рођена 12. 03. 1993. године у Шапцу (Србија), где је завршила гимназију. Тренутно је студенткиња друге године на Филолошком факултету у Београду. Објавила је три збирке песама:
- „Кроз простор и време“, 2011.
- „Стазе звезданог бескраја“, 2012.
- „Странац“, 2013.
ЧАСТ
Ја нисам желела да га волим.
Сакривала сам сваки поглед,
Била сам дрска и безобразна.
Горда, бесна и непослушна,
Срце бих му ишчупала,
Само да истину не сазна.
И ни реч му нисам веровала –
Да се дави испред мене,
Ни руку ја му не бих дала.
Али, кад смо остали сасвим сами,
У хладној, зимској, звезданој ноћи,
Није ми хтео срце украсти.
Поносно и гласно је говорио
Да је боље бити мртав
Него живети без части.
Да га љубим, ја нисам смела.
Дубоко у себи била сам свесна
Да ћу дуго, дуго да патим.
А ипак сам га заволела.
Било је у мени захвалности,
Искреног дивљења и нежности.
Осећала сам и кривицу –
Више сам желела да ме казни,
Него да ми грешку опрости.
Али његове руке знају да теше:
Никад ме није повредио.
Увек је нежно говорио
Да је природно да млади греше.
Срце је његово витешки часно,
Како за њим не бих чезнула?
Учила сам од њега да волим,
Да се борим за оно што вреди:
Морао ми је уз душу прирасти.
У пола ноћи бих чула шаптај
Да је боље бити мртав,
Него живети без части.
Сваки тренутак, моја мисао свака
Била је њему упућена,
Свака песма и свакога трена.
Због њега сам волела и кишу и снег,
Груб додир лакта у пролазу,
Јер сам била искрено заљубљена.
Али он више није уз мене,
И ја не знам ни где је сад.
Где год да седим, лежим, трчим,
Север, југ, исток, запад,
Не могу да пронађем мир и спас.
Назад не могу, напред га нема,
Нека сам проклета по сто пута,
Има да јаучем на сав глас!
Дозваћу га болом и сузама,
Ако бар мало за мене мари.
Ако не: плакаћу, певаћу, пићу,
Па, нека ми душа искрвари!
Јер знам, он неће дозволити
На срце себи отров да сипам.
Без мене је сам. Зато због њега
Са литице каменог живота
Никада не могу пасти.
Ја не могу да живим без њега,
А он без љубави и части.
ПРИЧА О НАМА
Ја сам одувек била ту,
Крај твогa топлог срца.
Ту, да те волим,
Да ти се дивим,
Да те љубим у најлепшем сну.
Ниси ме видео,
Ни додирнуо,
Ниси ни знао да постојим.
Али, ја сам била – ту.
Ту твоју белу, најдражу кожу,
Оне су љубиле,
Оне су грлиле,
Много пре мене…
А ја сам се често питала
Зашто ме срце заболи,
Без разлога.
Али, није било без разлога!
Оне су, кроз твоју меку косу,
Кроз твоје рањиво срце,
Провлачиле своје окрутне прсте.
О, забога!
Нисам плакала ноћу без разлога!
Осећала сам,
Негде дубоко у себи,
Њихове усне
На твојим уснама,
Лицу, и врату, и раменима!
Твоје нежне, најнежније прсте
На њиховим коленима.
То срце у теби,
Моје је срце!
Ти си мени од постања суђен!
А оне су те имале.
Ниси стао,
Ниси размишљао,
О својој правој љубави,
О мени! О мени!
Ни један једини трен!
Са њима си хтео све:
Додире, пољупце,
Бело одело,
Белу венчаницу,
Дугу колону
Пијаних, распеваних сватова.
Хтео си срећу,
Синове, кћерке,
Кућу из снова.
А шта си добио?
Твоје измучено,
Сломљено срце,
То драго, племенито,
Најдраже срце за које знам.
Све си дао,
Све си покушао,
И на крају остао сасвим сам.
Једна жена, друга, трећа,
Колико год да их је било,
Њихова љубав је била лаж,
А душа…
Немарност, несавест и тама.
А ти изневерен,
Тако дуго потпуно сам,
Са хладноћом према женама.
А ја?
Негде,
На другом крају света,
Ја,
Особа од крви и меса,
Патила сам другу патњу.
Свет око мене окрутан,
А ја немоћна да се борим.
Ружне речи,
А ружнија дела,
Да оголим срце,
Ни пред ким нисам смела.
Чекала сам те.
Осећала сам да постојиш,
Да си диван, да си леп,
Нежан и драг,
А тужан и сам.
Да,
Ја се тукла јесам,
И са јачима од себе.
Они мени увреду,
Ја њима шамар.
Опсују ме,
Ја опет шамар,
И песницу у ребра,
Чисто да знају са ким се каче!
А изнутра, моја душа
Вришти од бола,
Кида се, плаче.
Да бих штитила своју нежност,
Мрзела сам све јаче од себе,
Све ауторитете,
Све, којима је снага јача,
Него моја.
И као неповерење у теби,
Брзо се родио у мени
Хладан вир –
Неповерење,
Одбојност, гађење,
Жеља за доказивањем,
И – презир.
И…
Никада нећу заборавити дан
Када смо се први пут срели:
Не у мислима,
Не у сновима,
Него на јави,
Само ти и само ја,
Двоје људи
Са два краја света.
Озбиљан,
Дубоко у својој мисли…
Тргао те је мој глас.
Ја те тад нисам препознала.
Био си за мене
Још једно лице у мору других.
Али, ти си знао ко сам ја.
Тај први додир твоје шаке,
Твој поглед, болно пажљив,
За трен је учинио
Да као звезда засијам.
И од тада само за тебе знам…
Ја сам одувек била ту,
Крај твог топлог срца.
Ту, да те волим,
Да ти се дивим,
Да те љубим у најлепшем сну,
Да ти не дам да патиш.
Сијала бих, летела бих,
Када ми љубав узвратиш.
Ово је прича о нама.
Мада, више волим
Када је ти причаш.
Мој живот је почео твојим доласком.
Немој нигде да идеш,
Умрећу!
Ни пет минута,
Ја, без тебе,
Живети нећу!
Само ме загрли!
Једно другом ћемо избрисати
Сву бол, патњу и неповерење.
Сад хоћу само да те љубим,
Да осетим како дрхтиш,
Док ме стежеш уз себе.
Знам, ти ћеш жмурити –
За пољубац отворен,
За све остало слеп.
Опрости,
Што волим да провирим,
Да гледам како си занесен,
Како си леп…
НЕГДЕ ДАЛЕКО
Вољени мој!
Ја не знам ни где си, ни с ким си,
Да ли си срећан или не,
Ни да ли мислиш на мене.
Не знам да ли ме волиш још,
Да ли твоју љубав заслужујем.
Знам само да ми недостају
Твоје топле, беле руке,
Ти танки, најнежнији прсти,
Чији додири и данас трају;
Твоје лице, као Месечево,
Моје најдраже јагодице.
Чини ми се, не бих жалила,
Ни разум, ни живот да изгубим,
Да заувек нестанем у бездану,
Само да ти лице пољубим.
И даље те сањам,
Као из неке несвесне навике.
Пролазим ти руком кроз косу,
И грлим твоја топла рамена.
Твој мирис бих увек препознала,
Међу стотину, хиљаду истих,
И загрлила те, истог трена.
Ти би се тада насмејао,
Заносно, како само ти умеш,
Јер сам још увек детињаста,
Неспретна, сасвим заљубљена.
И гледала бих у твоје очи,
Тихо се дивећи њиховом сјају
И пажњи коју ми поклањају.
И као на некој романтичној слици,
Киша би падала, по навици.
Вољени мој!
Ја не знам ни где си, ни с ким си,
Да ли си срећан или не,
Ни да ли мислиш на мене.
Можда си заљубљен, негде далеко,
И осмех краси твоје лице.
Можда са њом под руку шеташ,
По киши, низ дуге улице.
Можда си ме заборавио,
Једну бледу сенку из прошлости.
А можда… Можда си и ти сам,
И сећаш се наших тренутака
Пуних нежности и радости.
Ох, кад бих знала! Кад бих само знала!
Да ли ме, негде далеко, волиш,
И да ли више од свега желиш
Да те грлим, пољупцима снажим.
Ја бих, као у оној старој бајци,
Ишла преко целог света –
Гвозденим штапом да те тражим.
СТРАНАЦ I
Ја сам те заволела, мада нисам смела.
И не треба ми додир – само твоја близина.
Ти никад не нижеш мак на конац,
А дајеш све, и љубав и ослонац.
Не морам ништа да знам,
Јер те увек близу имам.
О, зар је то моја лоша процена,
Кад ми нежно шапнеш да сам ти драгоцена?
А свеједно одлазиш далеко од мене…
Као да те вуче невидљиви ланац,
И да те молим, не би остао…
Кажеш да си у мом свету – само странац…
То је разлог што ме хладно остављаш?
Све наше тренутке бришеш,
Одлазиш без поздрава!
Мени твоја љубав не треба!
Али, заслужујем више од заборава!
Успомене као ствари сакупљаш;
Оне неће стати у кофере,
Ти то добро знаш!
Ја ти нећу рећи „остани“,
Али, лажем када кажем да ме брига баш!
Срешћемо се опет, некада –
То нам је судбина,
Коју сам псовала и проклела!
Тога дана мени бићеш ти
Само странац, ког сам једном давно волела!
Дијана Лазаревић своју поезију је објављивала у више штампаних књижевних часописа:
- „Гимназијски гласник“, 2012.
- „Свитак“, 2012.
- „Багдала“, 2012.
- „Диоген“, 2011/2012, на енглеском језику.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- „Лiтаратура i мастацтва“, 2013, на белоруском језику.
као и у више електронских књижевних часописа:
- „Афирматор“, 2012.
- „Књиге – Правац“, 2012/2013.
- „Диоген“, 2012/2013, на енглеском језику.
- „Ты – Поэт“, 2013, на руском језику.
- „Европски међународни фејсбук фестивал“, 2013.
- Интернет страница „Траблмејкер“, 2012/2013.
- „Вершы беларускіх паэтаў“, 2013, за поезију на белоруском језику.
Освојене награде:
- „Награда за средњошколску поезију“, 2012.
- „Јанош Сивери“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2011/2012. За поезију на енглеском језику.
- „Уједињена Србија“, 2012.
- „Душко Трифуновић“, 2012.
- Сертификат „Диоген“, 2012/2013. За поезију на енглеском језику.
- „Др Миодраг Шокчанић“, 2013.
- „Јанош Сивери“, 2013.
- „Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Раде Симић“, 2013.
- „Михаило Ковач“, 2013.
- „Инше життя“, 2013, у Кијеву, за поезију на белоруском језику.
- „Душко Трифуновић“, 2013.
- „Магда Симин“, 2013.
Дајанина поезија у зборницима поезије:
- „Синђелићеве чегарске ватре“, 2012.
- „Гарави сокак“, 2012.
- „Паун“, 2012.
- „Ветар по оцу“, 2012. На немачком језику.
- „Хришћанство – Под овим знаком побеђујем“, 2013.
- „Авлија“, 2013.
- „Осмех живот краси“, 2013.
- „Осветљавање“, 2013.
- „Гарави сокак“, 2013.
- „Месопотамија“, 2012/2013. На енглеском језику.
- „Тителтека“, 2013. На руском језику.
- „Инше життя“, 2013. На белоруском језику.
У припреми су „Критике 1“ и „Критике 2“, аутора Милијана Деспотовића, где се налазе критике првих збирки песама ауторке.
