Redakcija Dragan Stodić
Dragan Stodić, rođen 1954. Velika Bresnica, SO Kučevo, Srbija. Piše i objavljuje poeziju, prozu i publicistiku. Profesionalni novinar, dopisnik podgiričke POBJEDE iz Budve. Iza sebe ima 11 knjiga, preko 5ooo napisanih pjesama i preko 15 hiljada novinskih rubrika, intervjua, reportaža…. Između brojnih, objavljivao i u knjžievnom časopiju AVLIJA Rožaje.
ONA JE MOJA ŽENA
Ona je moja žena
Ona je moj čovek
Moje žensko ime
Moj goli ljubavnik
Ona je dete koje neću imati
Blagoslov koji samnom diše
Ona je moje začeće sveta
Ona je moja žena
I moj čovek
Moja ogrlica stida
Moje ljubavno poniženje
Inkarnacija svetlosti
Ona je moja magija sna
Gola butina stvarnosti
Ona je moja pupčana vrpca
Idem da je dovedem pred vešala
Obesiću je sebi oko vrata
Neka umre minut posle mene!
TA STRAŠNA REČ, LJUBAV
Ta strašna reč, ljubav
Počinje smrću
Počinje mrakom razuma
Počinje tamom uma
Ta smrtna reč, ljubav
Veliča patnju
I zna otkucaj onog drugog srca
I zna koliko boli izdaja
I zna da je ljubav
Uprkos smrti
U svojoj srži
Ta posmrtna reč, ljubav
Nema gde da se sakrije
Nema gde da se vrati
Nema gde da spava
Osim u munji
u gromu
Ta tužna, otužna reč, ljubav
mrzi preljubnike
mrzi prevarante
mrzi preljubu
i ide na sve sahrane ljubavi
ta sahranjena reč,ljubav
iz mrtvih lako ustaje
iz mrtvih šalje nadu
iz mrtvih se radja
ta najsvetlija reč, ljubav
ta jedna žena i taj jedan muškarac
u prahu vremena!
MAMA, KUPI MI JOŠ JEDNU LUTKU
Mama, kupi mi još jednu lutku
Kuda to beže senke od krvi i mesa
Kud odlaze traume sparušenih žena
Ujed vampira nije put do pakla
Devojčica neće da proklinje jaje
Svi mso mi u prodavnici iluzija
Mama, kupi mi bar još jednu lutku
Slika se ceri u praznom ramu
Gde su mladićevi nepristojni prsti
Pojeftinjuju ženski dodiri
Maka, kupi mi makar poslednju tatinu lutku
POBEGAO SAM U SVOJU NELJUDSKU JAZBINU
Pobegao sam u svoju neljudsku jazbinu
Neću sa ženama ništa da imam
Ni bog s njima ništa nema
Izdala si me propalim egom
Pitaš me koliko puta treba da umreš zbog mene
Prestao sam da se brinem kako ti je u vazduhu
Neću da vidim posrnule ljude
Neću da vidim posrnule žene
Vekovi gorde ljubavi u tvojim očima stanuju
Zašto ih psuješ kao kočijaš
Ako ih ne psujem ja
Ne diraj Isusa na stubu
Pilat je heroj na magarcu
Ja sam sluga tvoga umiranja
Sutra ću početi da živim za tebe
Neću sa životom ništa da imam!
I SAD TE MRZIM LJUBAVI
I sad te mrzim ljubavlju
To ne sme niko da vidi
Sa dečacima nema pravog sunca
Život loše miriše
Čekam da mi skineš paučinu s očiju
I pokriješ
I sad te mrzim prstima ljubavi
To ne sme niko da zna
Sa devojčicama su sve igre završene
Ljubav tužno miriše na kiši
Čekam da mi skratiš uvojke
i pleteš pletenice
i čuvaš od prezira
i sad te mrzim ljubavlju
i čekam kaznu sinovljevu
ako ne budem previše gladna svega
