Redakcija Duško Dražić, rođen 1990. u Pakracu. Njegove pesme su zastupljene u mnogim književnim časopisima i zbornicima. Dobitnik je raznih diploma i priznanja na međunarodnim književnim konkursima.
HAZARDERSKA
Noćas je mesec poprimio boju lipovog meda.
I tek po koja zvezda tamnim nebom s’ja.
A ja se pitam da l’ i ona baš sada gleda,
u istu zvezdu u koju gledam ja?
Ponekad, čisto da iskušam hazardersku sreću,
nasumice u neku zvezdu prstom uperim.
I mada znam da istog časa umreću,
Ako slučajno svoju pogodim.
I osećam noćas bio je zicer
i za dlaku samo smrt promaših.
Priznajem mada hladan k’o špricer,
ovog se “hica” pomalo plaših.
Al nije to stvar verovatnoće.
Pitanje trenutka kad tebi prija.
Prosto, ako te hoće… Hoće.
Život je oduvek – bio lutrija.
I jednu je zvezdu malo severniju,
(naspram mog pika) pojela tama.
Neko je ubo glavnu premiju.
Neko više nije sa nama.
A to što ja nisam ni noćas pogodio,
Da l’ me to teši život šugavi?
Da se nisam tolikim kockarom rodio
– što nema nimalo sreće u ljubavi.
ŠTETA
Nisam smeo da se zaljubim
u tvoje oči boje badema.
Ko me ter’o i da doskočim?
Do tvog srca preko bedema.
Čekao sam na pragu tvog srca.
Pred vratima najdivnijeg raja.
Da l’ si čula da ti neko kuca?
Ako jesi, to sam bio ja.
Što me nisi pustila da uđem?
Nosio sam ljubav celog sveta.
Možda sam ti ja baš bio suđen?
Ako jesam reci da l’ je šteta?
SRCE NA PRODAJU
Odlučio sam srce da prodam.
Meni ne treba. Za kog da bije?
U oglas još ću i to da dodam:
Volelo jeste, voljeno nije.
Prodajem srce staviću oglas!
Prodajem srce u pola cene!
A ljubav nek’ bude, tek mali ukras
Ljubav je eto, poklon za mene.
Dajem na probu. Kad možeš plati.
Ako ne valja, izvoli vrati.
Postoji negde znam neka blesa
što zna da voli do nebesa.
Zato požuri. Nisi jedina.
Mnoge u redu strpljivo stoje.
Da,jesam lažov. To je istina!
Blago nude, za srce moje.
Hajde požuri jer red je gust.
A ne bih baš svakoj srce dao.
Hajde požuri daću ti popust!
Nemoj da posle bude ti zao.
Jer kad me druga zavoli strasno
žal će gristi ko miš u rupi.
Zato te molim dok nije kasno…
ne daj da druga srce mi kupi.
TRAMPA
Zašto mislite da sam tužan?
Da mi se zato lice ne smeje?
Ne, neću vam osmeha ostati dužan…
Al’ trenutno ne znam gde je?
Zašto mislite da patim?
Da sam zato suze lio?
Ne ja neću osmeh da vam uskratim…
Al’ trenutno ne znam gde mi se s’krio?
Setiću se… Nisam zaboravio kako se smeje.
Imam ja divan osmeh… Al’ trenutno ne znam gde je?
Dobro! Reći ću vam u poverenju!
Gde mi je nestao osmeh sa lica!?
Menjao sam ga za tugu njenu…
Za par kvadrata njenoga srca.
Bila je tužna, bila je setna.
Uplakana i nesrećna…
Njen je osmeh neko ukrao,
Zato joj beše tužno lice.
Svoj osmeh njoj sam dao.
Zauzvrat ona dade mi srce.
Njeno srce bilo je lažno…
Al dobro,to sad nije ni važno.
Sad me gleda s poznatim smeškom,
A meni dala srce sa greškom.
Al’ nije mi žao, nije ni malo.
Što sam svoj osmeh ja njoj dao.
Nije mi žao najdraži moji.
Njoj osmeh mnogo lepše stoji.
PRAZNINA
Ove tihe zvezdane noći…
srce je prazno, a mesec pun.
A meni nešto suzne su oči…
Al’ nije od tuge up’o mi trun.
Ozbiljno… Stvarno… Što bih vas lag’o?
Nisam ja nikada plak’o…
Muške suze k’o telo nago,
sramota da ih vidi baš svako.
________________
Istaknuta slika: Foto: Fikret Seferović
