Песме о Белорусији
Написао: Пјатрус Бровка / Пятрусь Броўка
Превела са белоруског: Дајана Лазаревић
Извор: http://sinyavokaya.ru/daragaya-belarus
.
.
Драга Белорусијо
.
Ја славим свој крај вољени,
Где сам жарку зору пио.
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!
Твоје златкасте просторе,
Јасних звезда далек збор.
Реке тихе и језера,
И стасити, шумни бор!
Добрим си нас испунила,
У срећи сам говорио:
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!
Нисам могао ни да сањам
Како си узрастала.
А твоја је престоница
Као бајка цветала.
Наша радост, наша сила,
Где бих хвале окупио?
Како си мом срцу мила,
Драга Белорусијо!
.
Земља Белорусијe
.
Земља Белорусијe!
Борови и храстови.
То су житна поља
И свилени брегови.
У зрацима крушке,
Вечерњег заласка,
Када се чују чапље –
А брзи поточић
Кроз шумске редове
Путевима капље.
.
Мој крај језерни
.
Моја земљо језерна, светла,
Са тајним шумским разговором,
Чиме сам ја за тебе везан
И што си ти увек преда мном?
Тражим време, близу, далеко,
Да бих тај давни дан нашао,
Кад сам под песмом над колевком,
Дах зида од смоле спознао.
Од тада, једно сам са тобом,
Заувек са тобом било где –
На путу са торбом и трубом,
И са мало хлеба и воде,
Ја песме певам на свитању,
И са дечјом бучном игром,
Срећом младеначке љубави,
И у пољу са првом браздом.
Сјединили се и потоци,
На пашњацима једра роса
И изглед тужне колибице,
И мајчина искрена суза.
Моја земљо језерна, светла,
И данас сам цео са тобом –
С пољима, са мојим трактором,
И са неукротивом шумом.
Може ли још о некој срећи
Некад да промишља наш човек?
К`о син неодвојив од мајке,
Са тобом ја бићу заувек!