Redakcija Marijana Stanković
NADA
Negde neko postoji.
I čeka me.
Sa osmehom na licu
I isčekivanjem u oku.
Oseća da doći ću u njegov život,
Kao što oseća bol u kostima.
Menja se vreme,
Menjaju se godišnja doba, ljudi, godine.
On čeka i dalje.
Koraci između nas su sve manji
I kraći je put svakog dana.
Čeka me…
Da vino podelimo,
Da mu pričam o svom danu,
I boji neba, osmehu deteta na ulici,
O muzici,
Da zajedno delimo tišinu.
Doći ću.
Neće više biti on i neću biti ja.
Bicemo MI kao postojanost,
Kao radost, kao život.
SUSRET
Danas sam srela anđela.
Bio je i ranije tu,
Moj ga je pogled danas dotakao.
Prepoznao nežnost.
Ranije nisam srce otvarala
Da ga pustim unutra.
Čekao je
Da brana popusti.
Da pronađem ključ.
Osmeh da u pogledu zablista.
Da me nada u sumorno jutro
Sačeka kao miris tople kafe.
Da me nežno među ljude gurne.
Da im bez straha ruke pružim.
Sada, dok me pogled anđela
Kroz život prati.
Koračam sa osmehom.
TEBI NA DAR
U dubini tvoga oka,
Ja lepotu sveta vidim.
U meni je, u tebi je,
U svima sa kojim živim.
I pružam ti ruke svoje,
Da ti daju sve što treba,
Moju radost, ljubav moju,
Nežnu poput boje neba.
I dajem ti sve osmehe
Što u moje srce staju.
Da te prate, da te uvek
Od zla, tuge sačuvaju.
I dajem ti svoje dane
Da u njih kad hoćeš dođeš.
Da ulepšaš život moj,
Kad kraj mene, srećo, prođeš.
I dajem ti pesme svoje –
Moju decu, moje rane.
U njima su naši snovi,
Noći srećom obasjane.
ZVEZDA
Za sve usamljene ljude na svetu
Sija jedna zvezda.
Neki joj pričaju.
Neki joj pevaju.
Neki je samo gledaju i ćute.
I svi oni, bez izuzetka,
Sanjaju o drugoj svetlosti.
O sjaju nečijeg oka.
Gledaju, pevaju, sanjaju u prazno.
Dok drugi pune nečije srce,
Oni čuju otkucaje sata na zidu
I gledaju kako se zvezda otkida i pada.
I tu je kraj.
Svakog dana, ili ponekad
Kad shvatimo da smo
U gomili ljudi ostali sami.
SANJARENJE
Maštam…
O osmehu u tvom pogledu.
O radosti na tvojim usnama.
O lepoti tvojih dodira.
O nežnosti tvojih reči.
O ćutanju kraj tebe.
O tišini udvoje,
O stisku tvoje ruke.
O danima, našim.
Samo maštam, samo sanjam.
Dok ti tražiš, raduješ se,
Dok ti živiš.
IZ DANA U DAN
Sanjam da ti nedostajem.
I budim se sa uzdahom.
Sanjam da dolaziš,
U srcu se čežnja rađa.
Sanjam da ka meni pružaš ruke.
I nada u meni plamti.
Sanjam da se smešiš.
I radost me obuzima.
Sanjam tebe, sanjam lice tvoje.
I pružam ruke da ga zagrlim.
Sanjam kako trčim ka tebi.
I u snu od mene bežiš.
Sanjam, i u snu ostajem sama.
Budim se sa licem mokrim od suza.
U danu u kom nas nema.
Grlim prazninu koja je iza tebe ostala.
Istaknuta slika; Suncokret, Ševko Kadrić
