Миле Лисица
КОЛИКО ЈЕ ЉУБАВИ ТЕБЕ СТВАРАЛО
Колико лепоте твојих предака је утрошено на тебе
Када те не могу упоредити ни са једним цветом
Колико је најлепше музике целог универзума уткано у твој глас
Када не могу наћи инструмент да буде близу боји гласа твог
Колико је звезда у твојим очима настањено
Када је небо звездано само ако ти гледаш у њега
Колико те је то љубави стварало
Када у мени само помисао на тебе помера планине
Колико
Колико
ОНА ПОТАЈНО МРЗИ ЛЕПТИРЕ
Она потајно мрзи лептире
Не воли облаке од мандарина
Не воли глинено цвеће
Она често даје бомбоне бескућницима
И још чешће им прича о нама
Она потајно мрзи лептире
Не воли кишобране
Као ни ново вино
Не воли када нешто мора
Она често храни тишине успоменама
И још чешће мале птице учи да лете
Она потајно мрзи лептире
Нацртане на њеној хаљини
На њеном телу
Нацртане
Мојом руком
ТАКО МИ НЕДОСТАЈЕШ
Понекад прогутам космос
Овај пут
Ћутим ти тишину
Удишем те
Онако пролећно
Дечије
Лековито
То парче откинутих снова
Волим ћутањем
Да разгаламим
Да распаметим
И да натерам
Сваку твоју жељу
Да поскакује
Да полуди
Када ти недостајем испод коже
Испод неба
Испод лишћа
Понекад само прогутам космос
И помислим
Тако ми недостајеш
Тако ми недостајеш
НЕ ЧИТАЈ ЈЕСЕЊИНА
Не читај Јесењина ако си сама
Он је био песник љубави и смрти
Мало је таквих љубави
Мало је таквих смрти данас
Мало је таквих песника
Мало таквих живота
Не читај Јесењина ако си тужна
Превари тугу
Изађи на улицу
Не мари ако пада киша
Плеши
Смеј се иако би радије плакала
Маши рукама
Хватај капи
Буди сунце обрадуј неког
Буди сретна
Пробуди тренутак
Само никад не читај Јесењина
Никад
Сама
НЕ ЗОВИ МЕ НИКАД ИМЕНОМ
Не зови ме никад именом
Још само мирис човека имам
Смрт је добила моје кораке
Под мојом кожом умрло је изнајмљено дрвеће
Дружим се само са чекањем
И питам се
Кога си то мојим очима љубила
Ни очи више немам
Не зови ме никад именом
И опрости што те другачије од свих сањам
Када би могли поново да будемо странци
Довољно странци
Да се поново оживимо под кожом
Да поверујем да су све песме моје
Само цветови које си волела
Цветови које сам теби убрао
Цветови љубави
Када би само могли поново да будемо странци
Да поново имамо очи за љубав
Да оздравимо када се погледамо
Али нисмо странци
И немамо више очи за љубав
Венчали смо се са осмехом
Заувек осуђеним на тугу
Не зови ме никад именом
Да не чујем колико је мене у твом гласу остало
Миле Лисица рођен 1986. године у Кључу, Босна и Херцеговина. Детињство провео у селу Медна поред Мркоњић Града. У Бању Луку се доселио 1995. године, где и данас живи. Основну школу завршио у Трну, а средњу грађевинску школу завршио у Бањој Луци. Апсолвент на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањој Луци.
Поезију пише од основне школе. Тренутно припрема две нове књиге поезије.
Књиге:
Два метра тишине (поезија 2015) Графид, Бања Лука
Када те буду вриштале руке (поезија 2016) Графид, Бања Лука
Округла јутра (поезија 2017) Графид, Бања Лука
Изабране песме (звучно издање 2017) ЈУ Специјална библиотека за слепа и слабовида лица, Бања Лука
Књижевне награде:
Књижевна награда „Чучкова књига “ за 2015. годину коју додељује библиотека ”Бранко Чучак” из Хан Пијеска за књигу Два метра тишине.
Ужи избор за књижевну награду „Бранко Марчета“ за 2016. годину коју додељује Друштво књижевника „Снага ријечи“ из Приједора за књигу Два метра тишине.
На 27. Међународном такмичењу песника у Суботици „Панонски галеб 2016“ са песмом Сан о сунцу освојио прво место за писце из иностранства.
На 16. Међународном такмичењу песника у Мркоњић Граду „Пјесма над пјесмама“ 2017. године песма „Ако ме једном потражиш“ проглашена је за најлепшу љубавну песму на тему конкурса.
Ужи избор за књижевну награду „Милорад Цумбо“ за 2017 годину коју додељује Књижевни клуб „Саборник“ из Перта.
На конкурсу „Љубав – вечита инспирација“ 2018. године који организује „Удружење песника Србије –Поезија СРБ“ освојио друго место са песмом Она потајно мрзи лептире.
На 17. Међународном такмичењу песника у Мркоњић Граду „Пјесма над пјесмама“ 2018. године песма Да ли памтиш моје име је проглашена је за најоргиналнију љубавну песму на тему конкурса.
Побједник такмичења за љубавну поезију поводом Валентинова у организацији портала Очаравање и часописа Sapphoart (Хрватска 2018)
Зборници:
„Кипријанов Кладенац 2017“
„Гарави Сокак 2016 и 2017“
„Умрежени снови 2013“
„Чувари ријечи 2015“
„Ехо добре речи 2017“
„Синђелићеве чегарске ватре 2015 „
“Панонски галеб 2016 и 2017“
„Друштво живих песника 2015,2016,2017“
„Највеће љубави 21 века 2016“
„Носталгија љубави 2017“
„Где си сад љубави моја 2018“
„Путеви снова 2018“
Часописи:
„Суштина поетике“ Глушци, Србија
„ Реч Крушевац“ Крушевац, Србија
„Часопис Култ“, Србија
„Свитак“ Пожега, Србија
„Хомер“ ЈУ Специјална библиотека за слепа и слабовида лица, Бања Лука
„Звездани колодвор“ Београд, Србија
„Sapphoart“ Хрватска
Антологијe:
„Последљи цветови зла“ Београд, Србија
„Љубав и музика – Џејмс Џојс на Медитерану“ Београд, Србија