Redakcija Славица Јовановић
Славица Јовановић је рођена 15. 9. 1969. год. у Шапцу. Пише поезију и прозу. Професионални је новинар, члан Удружења новинара Србије (УНС) и стални сарадник више редакција.
Објавила је збирке песама “Алилуја”, Издавач Књижевна омладина Панчева 1995. год. “Албатрос”, Удружење писаца Србије, “И уби дрво човека”, ауторско издање 2002. год., “Небом лете Церски саморасти”, Заслон 2007. год., “Косовски црни, косови”, Удружење писаца Србије 2008. год., “Подсмевач”, Удружење писаца Србије 2009. год.
.
ПОГЛЕДАЈ ОНЕ ПТИЦЕ СА НЕБА
.
Песме су травару, лековито биље,
као бистром извору, срце му се клања,
желим да остварим шта ми срце сања,
да доживим с песмом још многа свитања.
А кад дође дан, на раскршћу живота,
ко птица се треба ка небу уздићи,
јер сви ћемо једног дана бити,
адресе на која писма неће стићи.
Зато те певам и данас песмо,
стихови твоји су моји тестаменти,
а свака песма је као птица,
која небу полети.
Погледај оне птице са неба,
то су све наше песме,
једино оне смеју да лете,
тамо где човек несме.
.
И ПТИЦА ПРЕПОЗНА СВОЈУ ЉУБАВ У ЈАТУ
.
Одавно те волим тајно недокучива,
потајно се моја душа заљубила
и слетећу као птица на твој длан,
по осмеху у оку да те препознам.
Теби се дивим, еј птицо селице
и тебе љубим малена грлице,
очи у очи када те погледам,
знам да си душе моје песмодар.
Крај толико птица које небом лете,
две ће увек гнезду свом да слете,
прочитаћеш књигу погледа што воли,
разнежиће мене твоји песмопоји.
И птица препозна своју љубав у јату.
и грумен злата просија негде у блату,
међ хиљаде птица изабере љубав своју,
твом погледу дивном посветићу песму ову.
У јату има хиљаде птица,
али то препрека није,
да свака љубав препозна своју
и гнездо љубави свије.
И птица препозна своју љубав у јату,
запева песму славуја одавно познату,
а ти препознај себи посвећен стих,
јер ово је, тренутак тренутака свих.
.
.
АРАНЂЕЛОВДАН
.
Анђеле, Арханђеле,
житородни и винородни Бог те шаље
и војске твоје бестелесне,
да звезданим кресивом твога мача,
удариш у кремен камен човечанства,
да кресне варница и букне ватра Православља.
Крилима твојим да долетиш и спустиш се,
Светитељу живи, на раме сваком човеку,
у сваком твом крилу живи хиљаде голубова ,
искорачи са иконе Мудрословља,
напусти небески рам , поведи војске небеске,
обиђи светиње и винограде и житна поља, Узданице,
Недокучива тајно, Анђеле, Арханђеле.
И жаоке и жалац стршљенова лакше ћу поднети.
Копљоношо, нек твоје копље пресуди,
жили куцавици неверја,
твоју снагу Архангеле Михаило,
не би умео извајати ни надвајар,
ни душу моју сачувати други анђео.
Верности ми, Војсковође Небескога,
Извади трње из шаке моје,
док љубим крст од тисовине
и манастирски праг и бројаницу чувам,
далеко од мене нек је нетраг.
Копљем прободи живе орлушине,
ко златном оловком пише не оставља траг,
оловка ми перо анђеоског крила.
У занемелости, нек проговори Мудрословље,
Голорука сам и шћућурена под анђеоско крило.
Анђеле, Арханђеле,
стани ми изнад главе и струком босиљка окити ми чело.
Покажи Божју снагу војске бестелесне,
прережи славски колач и седи за трпезу.
Седи на прочеље огњишта мога,
сврати у наше вилајете, запали славску свећу.
Буди духовно благо сваког дома.
Жива ватро мога веровања,
данас је тај дан,
Аранђеловдан!
.
.
ДРУГАЧИЈА
.
Испрсим се, пркосећи ветру, у трагове неба загледана,
гледајући у звездане мапе, до свитања, зорице, раздана.
Запутим се негде босонога, тад ми реч ко исукана сабља,
ни да јекнем, нити да устукнем, јасенова грано раскринкана.
Изниче ми песма раскoв трава, ништа већа од јеленског рога,
мелодија првослућеница, доспела са неба црнорога.
Испрсим се, ко последња песма, срца мањег од медвеђег длана,
да се поспем пепелом и жаром, родићу се из свог предсказања.
Ако тебе именујем зоро, рукосаду белих јоргована,
исклијаће песма девичанска, ко најдражи цвет ботаничара.
Расковника бусен сновиђења, открићу ја доле потписана,
тајим тајну, књига родословних, букнула из свога непевања.
Испрсим се попут житног класа, стихови се проспу као просо,
небеске тајне службе тада, залију ми расков траву росом.
На претпоследњој станици признаћу, где се вучји запис разоткрива,
у маскирној униформи да сам, неугасли вулкан, Д Р У Г А Ч И Ј А !
Ако треба за храст венчаћу се, ал нетрагом нећу ићи ја,
кад храст постане ватра, букне пут сунчевих излазака,
ни тад нећу бити угарак, другачија, жива ватра сам , ритам се мења, осећам…
Колико живота има у смрти, толико смрти има у животу,
из семења ноћи сам рођена, ко последња ноћ, ко први дан…
Очи неког најгледаније, у њима тражим расков траву сад,
успорићу да он убрза, да сустигне љубав песника.
На ком језику говоре птице, тек сада знам,
док зову ме виле виленице и Загоркиње да запевам…
– Где високо у планини, живи Бог мој једини, допире глас,
између крштенице и умрлице, љубав је надживела и жита клас.
Испрсим се, јер љубав моја зна где сам ја, у беспућу знам да проклијам,
ДРУГАЧИЈА, ДРУГАЧИЈА, ДРУГАЧИЈА !
.
.
Славица Јовановић је заступљена у више од сто књижевних зборника, у антологијама “Песме о мајци” приредио Бранислав Бојић, “Антологија Чивијаског хумора и сатире” приређивача Живка Гавриловића, “Бисери Балканског афоризма” Васила Толевског, “Прва EX -YU антологија” Сабахудина Халиаџића,”Словар о одселнику” Милића од Мачве, “Чегарске ватре”, Удружење писаца “Глас корена” из Ниша, у “Сведоку историје” адвоката Вељка Губерине, у енциклопедији “Новинари и публицисти Подриња” приређивачи: В. Бујишић-С.Матић, у зборнику афоризама “Извајане мисли 4″ приређивача Славомира Васића и Ивана Матејевића, као и у једној монографији; u knjizi ” Виђенији Мачвани”, у издању Удружења књижевних стваралаца ”Завичај” из Сремске Митровице. Заступљена у ”Видовданским беседама” 2013. Вучјак, Прњавор Босна и Херцеговина; у антологији “Завештања”, Удружења Српских писаца из Швајцарске итд…
Финалиста “Ратковићевих вечери поезије ” у Бијело Пољу, од 1996. год. до 1999. год. Финалиста “Подгоричког поетског фестивала” Подгорица 1999. године; Финалиста “Српског пера” у Јагодини више пута. Награђена трећом наградом на књижевном конкурсу “Лаза К. Лазаревић” у Шапцу 1994. год. за приповетку, добитник треће награде “Вукови ластари” Лозница 1995. год. Добитник повеље Свесрпског Савеза К. К. К. “Карађорђевић” за поезију 2002. год., добитник друге награде “Рудничка врела” у Горњем Милановцу 2003. год., добитник друге награде у Вранићу за афоризме “Оловко не ћути” 2011. год., добитник специјалног признања Академије “Иво Андрић” – Београд, за књигу “Небом лете Церски саморасти”, за 2007. год., и добитник специјалног признања исте Академије за доследно песничко промишљање о страдању Срба, односно за књигу “Косовски црни косови” за 2008. год. Добитник специјалне похвале за песму на Међународном конкурсу “Драган Жигић” 2012. год. Добитник друге награде за афоризме на Шестом међународном фестивалу хумора и сатире “Милован Илић Минимакс” 2012. год. Tакође, освојила је друго место за афоризме и на Седмом међународном фестивалу хумора и сатире ‘Милован Илић Минимакс’ 2013. год.
Добитник “Позлаћеног афоризма” и аутор најбоље сатиричне приче на књижевном конкурсу хумора и сатире Мркоњић Град 2012. године, Босна и Херцеговина.
На књижевном конкурсу Мркоњић Град 2013. године, хумора и сатире , награђена је у четири категорије, освојила је ‘Сребрни афоризам’ , у категоријама најискреније сатиричне приче, најбоље сатиричне песме и најизазовнијих афоризама, њена остварења су проглашена најбољим.
На ‘Банатском перу’ Житиште 2012. год. у организацији Библиотеке ‘Бранко Радичевић’ њена прича проглашена је за најбољу.
Члан je: Академије “Иво Андрић” – Београд, Удружења писаца Србије, Савеза књижевника Србије (СКОР), Књижевне заједнице Југославије, књижевних клубова “Јесењин”, “Књижевни иродалми клуб – Суботица, К. К. К. “Карађорђевић”, један од оснивача Утекса 1987. год у Београду, члан СОКОЈА од 1987. године.
Члан je: Академије “Иво Андрић” – Београд, Удружења писаца Србије, Савеза књижевника Србије (СКОР), Књижевне заједнице Југославије, књижевних клубова “Јесењин”, “Књижевни иродалми клуб – Суботица, К. К. К. “Карађорђевић”, један од оснивача Утекса 1987. год у Београду, члан СОКОЈА од 1987. године.
Иницијатор и оснивач више песничко-сликарских светковина међу којима су “Церски саморасти” који се одржавају у Мачванском Прњавору и “Двапут Дрина брдо опасала” која се одржава недалеко од Бајине Баште.
Објављује у гласилима из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и дијаспоре. Као новинар објавила преко 400 интервјуа и преко 100 репортажа у престижним ревијама и дневим листовима, чији је сарадник 20 година. За своје књиге духовне садржине добила благослов његове Светости Патријарха Павла.
Објављује у гласилима из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, али и дијаспоре. Као новинар објавила преко 400 интервјуа и преко 100 репортажа у престижним ревијама и дневим листовима, чији је сарадник 20 година. За своје књиге духовне садржине добила благослов његове Светости Патријарха Павла.
Стални сарадник више редакција. Објављује у “Видовдану, еновостима, “Српским новинама ЦГ, “Православном мисионару”, “Авлија, Рожаје, Конкурси региона, итд… Текстове објављивала у најутицајнијим и најпрестижнијим листовима, у земљи и иностранству.
Хумореске и афоризме је објављивала у “Ошишаном јежу” електонско издање УНС, “Вечерњим новостима”, “Трну”, “Експрес Политика” рубрика”Глог”, “Приморске новине” – Будва, “Чивији”, “Шабачкој ревији”, “Гласу Подриња”, у радио емисији “Добро вечe, Чивијаши”, “Каравану” првог програма радио-Београда, у “Шипку” Maxminusu”, “Носорогу” итд… У рукопису има још пет књига. Живи у Мачванском Прњавору.
Хумореске и афоризме је објављивала у “Ошишаном јежу” електонско издање УНС, “Вечерњим новостима”, “Трну”, “Експрес Политика” рубрика”Глог”, “Приморске новине” – Будва, “Чивији”, “Шабачкој ревији”, “Гласу Подриња”, у радио емисији “Добро вечe, Чивијаши”, “Каравану” првог програма радио-Београда, у “Шипку” Maxminusu”, “Носорогу” итд… У рукопису има још пет књига. Живи у Мачванском Прњавору.
