Tatjana Debeljacki
* * *
Da si preko puta i da sam drvo u
tom dvorištu,
da te voćem sladim,
da pogledom zalivena budem,
pogledaj me sa još više žara,
tebi najlepšu voćku rodiću.
* * *
Tražim u nemanjima, a imam u traženjima.
Među oblacima,
a nisam među njima.
To samo sreća odlazi
dok spavam i dalje dok spavam
izbor je san.
A ima me među svim potrebama.
SUVENIRSKA SREĆA
Koliko sam puta ponizila sebe?
Klečala, puzala, tragala za ovim,
ođeknula je moja suvenirska sreća!
Pomalo nesigurno, pomalo varljivo,
nikada se ne zna koliko ona traje.
Predajem ti dva hladna kamena,
moje hladne ruke, stidljivo lice.
Objavi ovo na stakleno zvono!
GREŠKE
Greške se više ne sećamo,
naša kuća poče da se ruši,
dodaj još jednu varnicu.
Čekaš li čast za sav trud i vatru?
Da li smo ista osećali?
A rodili smo se . . .
Najgore je unutrašnje umiranje,
lagano odumiranje . . .
NEOSTVARENA LJUBAV
Zaboravi šta sam rekla.
I ovaj put prosta stvar.
Oštra reč ima slobodan pad.
Dugo smo išli ovim stazama,
krupnim koracima, teškim uspomenama,
beskrajnim korovima.
Suprotstavljali se olujama,
tražili smo svoje ja.
Neuspeli pokušaj, ljubavi,
ne idi lokalnim bojama.
Zaboravi šta sam ti rekla,
neostvarena ljubavi . . .
MAJKO
Ako je tvoj život bio lagano umiranje,
u tom ritmu bio je moj brzo življenje.
Isto je;
vidim dan, vidim veliki dan,
vidim slavan dan,
moja majko.
Ako nešto moju dušu razara,
a unela sam puno optimizma,
veruj mi, majko.
Ti izuzetna.
U tvom je oku moja sreća,
zbog tebe sam ja
postojana i pozitivna.
Dolazi i odlazi zlo.
Opet smo se našli i terali,
i tako u krug.
Tuga pravi usne neme.
Zar nemam pravo glasno da volim?
Napisaću veliku pesmu.
RUŽA VETROVA
Na čvrstom tlu
fatalno i opasno
reč, dve
između četiri strane sveta.
Na severu vetar blag,
na jugu prolazi jugoistočni,
i severozapadni.
Onda, sa svih strana stvori se i ruža vetrova,
i smisao avanture.
Vratite ružu vetrova.
SLIKE
Obećaj da me nećeš nikada ostaviti,
čoveče sa slike.
Sutra će mi tvoj osmeh ispuniti dan.
I nisi san, istina si.
Živa slika, meni draga, slika puna sadržaja.
SUSRET
Kako da se nismo razumeli
u hiljdu i jednom bolu,
Beograde?
Reci mu da ću čekati,
na Brankovom mostu u tridesetoj.
Nek bude petak predveče,
nek ponese emocije.