Poezija za djecu Momčila Moma Tubića

Poezija
Момчило Момо Тубић
Момчило Момо Тубић

Момчило Момо Тубић из Бијељине, рођен 1961. године у Маглају, Босна и Херцеговина.

Члан књижевног клуба ,,Јован Дучић,, из Бијељине. До сада објавио три самосталне збирке поезије.

 

 

 

 

ВАСКРС

.

Шарена јаја на столу стоје,
дјеца их малим рукама броје.
Очи им сјају, лица весела
ту су њихова вољена јела.

Прво се мора Богу помолит′,
и једно другом срећу зажелит′.
На овај данашњи дан свечани
Треба дасмо ведри и весели.

Када се сједне почиње граја.
Пуцају тада шарена јаја.
Свако са сваким опробат′ мора,
чијег јајета тврђа је кора.

Васкршња јаја баш свако воли,
у сласт се једу са мало соли.
А прво јаје које се боји,
годину дана у кући стоји.

.

ОТАЦ

.

Његове су руке грубе
прекривене жуљевима,
а кошуља ознојена
подерана на плећима.

Поред тога он је ведар
и милује дјецу своју,
из џепова подераних
извади бомбону коју.

Своју дјецу стално штити
главом и животом својим.
Кад сам близу тате свога,
баш се ничег тад не бојим.

Пуно тога што имамо
и са чиме се играмо,
нашем драгом ув′јек драгом
тати свом захваљујемо.

.

МЕЗИМИЦИ

.

Дјевојчице мала,
да ли можеш знати,
колико ти само
значиш своме тати?

Када му се смијеш
и за њега држиш,
и када од њега
нешта ново тражиш.

Он за тебе брине
И за тебе живи,
и по твојој вољи
играчке ти прави.

Ноћу на те пази,
њежно те покрива,
да му не озебе
мезимица мила.

Ако те ко дирне,
уз тебе ће стати,
и за своје чедо
и живот ће дати.

Зато мораш знати,
дјевојчице мала,
да очева љубав
није нека шала.

.

УЧИТЕЉУ МОЈ

.

Учитељу мој,
Ја сам ученик твој,
Који само зна
Колико је један и два.

Слушам те и гледам
Све покрете твоје
И тако богатим
Скромно знање своје.

 .

ЈЕДНА СЕКА

.

У сокаку моме
Има једна сека
У рукама њеним
Увијек маца нека.

Само у њу гледа
И са њом се мази
А мене кад види
Одмах језик плази.