IZVOR GOSPODARA JELSKIH
Prevod knjige A. Karljukeviča sa beloruskog jezika
U izdanju „Udruženja poetskih stvaralaca“ 2019. godine (ur. Andjelko Zablaćanski) izašao je kratak roman za decu „Izvor gospodara Jelskih“ beloruskog književnika i publiciste, aktuelnog ministra informisanja R. Belorusije Aljesa Karljukeviča. Knjigu je prevela msr Dajana Lazarević.
Po temi, ovaj roman je, za našu čitalačku publiku, neuobičajen. Od početka do kraja insistira se na zaštiti prirode, borbi protiv isušivanja reka, upoznavanju sa životinjskim vrstama koje izumiru. Radnja priče je smeštena u budućnost, a likovi koje pratimo stotinak godina su mladji od nas. Na reci Svislač gubi se svaki trag poznatom beloruskom sportisti Sobolju, a ipak – on nije glavni lik, već dečak Maksim koji se daje u potragu za njim.
Maksim (ili kako ga tata zove – Maksimka) nije poput svojih savremenika. On voli prirodu, papirna izdanja novina i časopisa, zanimaju ga stare knjige i znanja, a hobi mu je filatelija. Kada prikupi dovoljno informacija, kreće u potragu za sportistom, u isto vreme otkrivajući čudesni svet prirode, koja polako gubi bitku sa težnjama savremenog čoveka.
Priča obiluje porodičnim osećanjima, osećanjima dužnosti i odgovornosti, preispitivanjima i odlukama, koji se javljaju kako u odraslim, tako i u dečjim glavama. A kako se snašao mladi Maksim, ostaje Vam da otkrijete u ovoj knjizi, koja se može čitati i elektronski na: http://online.fliphtml5.com/nyzim/tnqt/ .
Odlomak iz knjige „Izvor gospodara Jelskih“ – Čitaocu
Moj dragi prijatelju!
Hvala ti, što si otvorio ovu knjigu. Pokušaću sada da ti kažem, sa kime ćeš se družiti na ovim stranicama.
Ne znam, kako se ti odnosiš prema putovanjima, ali ja sam njihov veliki ljubitelj. Čak sam kupio i posebnu mapu, koja se može postaviti na pod, a može se okačiti na zid. Na ovoj mapi zastavicama označavam putovanja u razne zemlje sveta. Iako, da budem sasvim precizan, imam dve takve mape: jedna je geografska karta Belorusije, naše otadžbine, koja liči na list klena. A druga je – karta sveta. Na prvoj beležim i datume, kada sam prvi put boravio na mestima daleko od Minska, na primer, u Djatlovu ili Ostrovcu. Istina, ističem datum samo prvog putovanja. Zato što, kada mi se naročito dopadne neko mesto, trudim se da više puta odlazim tamo. Veruj mi, dragi prijatelju, druga mala mesta u zavičaju, čak i mala sela, toliko su zanimljiva, da možeš tamo provesti dan ili dva. I da ti ne dosade!.. Tokom godina, izgledalo je da više putujem, nego što sedim kod kuće i lutam gradskim ulicama (usput, moram da kažem, da takva lutanja mogu da dovedu do mnogih avantura i otkrivanja mnogih tajni. Ali o tome ćemo pričati drugi put). Na drugoj karti zastava je znatno manje, jer u strane zemlje ne putujem tako često. I, uprkos tome, i dalje sebe smatram svetskim putnikom. Na mom radnom stolu, na kojem se nalazi i kompjuter, uvek leže planine knjiga i časopisa. A takođe i – lepi foto albumi raznih država. Tu je i bogata biblioteka, koja govori o različitim delovima sveta. Interesuje me boja vode u jezeru Bajkal i da li ljudi mogu da preplivaju reku Angaru, koje ptice lete nad Palmirom i koliko kilometara kamila može da opstane bez kapi vode u pustinji Karakum. Mislima plovim čamcem duž vijetnamske reke Mekong. Gledajući u lica stanovnika različitih krajeva, tražim sličnosti u njima. Ponekad se moja mašta uzdiže, tako da izgleda kao da stojim pored Nijagarinih vodopada, sretajući se licem u lice sa polarnim medvedom i krijući se iza palme od besnog slona. Da, pogodio si: volim putovanja, da otkrivam druge nepoznate svetove, a da ne napuštam kuću… Pomažu mi u tome ove knjige – brodovi ljudske mudrosti. I pomalo – mašta, koja vam omogućava da zamislite beskrajne prostore, koje niko ne može sam da prevaziđe. Veruj mi, ponekad želje i snovi znače koliko i učinjeno i otvoreno. Nije obavezno da se sedne u avion i leti na drugi kontinent. Postoji mnogo briga u životu čoveka. Postoje situacije, kada razne teškoće izgledaju nepobedivo. Ali mislim, čak sam siguran, da je lakše i zanimljivije živeti, ako možeš da vidiš ceo svet, putuješ do najviših planinskih vrhova i najdubljih okeanskih basena. Makar samo u svojim mislima…
Jedan takav junak, koji voli da putuje u mislima, maštama, čak i u snovima, sreo me je tokom mog upoznavanja sa Belorusijom i svetom. Zove se Maksim Minski. Ovaj radoznali dečak uči u četvrtom razredu jedne od škola u Minsku. Voli da šutira loptu na školskom stadionu. Uveren sam, da se dvadeset prvi vek može nazvati vekom fudbala. Ponekad Maksim čak zaboravi, da je vreme da se vrati kući. Zimi igra hokej. A Maksima, takođe, zanima šta se dešava iza zatvorenih vrata kabineta za fiziku, gde idu tri-četiri godine starija deca. U večernjim satima moj poznanik, kada je vreme za spavanje i tata isključuje kompjuter, pregleda albume sa poštanskim markicama. Maksim je čak osnovao krug mladih filatelista u školi, sa isto tako znatiželjnim i radoznalim prijateljima.
Istina, moram odmah da upozorim, da je po uzrastu Maksim mnogo mlađi, ne samo od mene, nego i od tebe, dragi prijatelju. Stvar je u tome, što Maksim živi u našem rodnom Minsku… na kraju XXI veka. Tako se dogodilo, da sam pogledao u, ne tako daleku, budućnost. Kako će tada biti, vreme će pokazati. Ali nešto će se otvoriti za nas i poznanstvo sa Maksimom. Čini mi se, da dolaze vremena za dobre ljude, pre svega ceniće se ljubaznost i pravednost, osetljivost i odgovornost. A ako čovek ima problema, susedi, prijatelji, poznanici, rođaci i bliski ljudi uvek će mu pomoći.
Maksim je običan dečak, možda malo radoznatiji od svojih vršnjaka. A kakav je rezultat ove radoznalosti, spremam se da ti ispričam, dragi mladi čitaoče… Zato te pozivam na putovanje!
Prevela sa beloruskog Dajana Lazarević