Projekat „Savremena evropska književnost: kaleidoskopski pogled“ (Izdavač: Zavet)

Projekat izdavačke kuće ZAVET „Savremena evropska književnost: kaleidoskopski pogled“ obuhvata prevođenje na srpski jezik, objavljivanje, promociju i distribuciju osam knjiga.
Knjige su savremeni evropski romani izvorno napisani na slovenačkom, švedskom, holandskom, nemačkom, francuskom i engleskom jeziku. Pisci dolaze iz šest zemalja: Slovenija (Aleš Čar), Švedska (Sara Manhajmer), Holandija (Herman Koh), Nemačka (Iris Hanika i Fridrih Kristijan Delijus), Francuska (Antoan Loren) i Velika Britanija (Sem Bajers i Taije Selasi). Svi romani su napisani u 21. veku, i objavljeni u periodu od 2009. do 2013. godine.

Mada su nastala u različitim kulturnim kontekstima, sva izabrana dela imaju nešto zajedničko. U svakom od ovih dela protagonisti se suočavaju sa izazovom u svom životu, imaju potrebu da promene svoj život, ili im same okolnosti nameću promenu dotadašnjeg života. Sa svakim od ovih izazova može se suočiti i čitalac koji živi u Srbiji u drugačijim okolnostima i drugačijem okruženju. Pored toga što će u romanu prepoznati izazove sa kojima se suočava on sam ili ljudi u njegovoj okolini, čitalac u Srbiji imaće priliku da upozna druge kulturne kontekste, da proširi saznanja o društvenim procesima u savremenom svetu.
U svakom od odabranih dela protagonisti tragaju za ličnom srećom, koja im izmiče iz različitih, subjektivnih ili objektivnih razloga. Autori u svakom od ovih dela bave se temama, pokreću pitanja i upućuju poruke koje su univerzalne i tako relevantne za čitaoce u drugim zemljama i drugim kulturama.
Neki od protagonista se susreću sa izazovom u porodici ili pate zbog raspada porodice, neki pate zbog gubitka, neki su opterećeni istorijskim događajima iz prošlosti i preispituju svoj stav prema prošlosti, neki su, pak, u nevolji zbog svog stava prema životu i svetu koji, moguće je, proizilazi iz pripadnosti određenoj generaciji.

U romanu Taije Selasi, porodica imigranata iz Afrike se raspala, a njeni članovi su se otisnuli u različite delove sveta i pate zbog deficita porodičnih veza. Da li će im dolazak na sahranu iznenada preminulog oca porodice omogučiti da povrate pokidane veze? Iris Hanike u svom romanu piše o dvoje ljudi u srednjim godinama koji pate zbog prošlosti, opterećeni zločinima nacista u Nemačkoj i suočeni sa potrebom da preispitaju svoj stav prema prošlosti, što se ispostavlja kao neophodnost od životne važnosti za njih.
Takođe, u romanu Fridriha Kristijana Dulijusa, čitalac prati tok svesti penzionisanog nemačkog arheologa koji radi kao turistički vodič u Rimu. On sedi u crkvi nedaleko od samog Pape i razmišlja o crkvenoj i političkoj istoriji Italije i prvobitnom grehu, pita se, zatim, o tome kako Italijani gledaju na nemačke turiste u svetlu nacističkih zločina, i svojim refleksijama najzad stvara sliku današnje Italije. U romanu koji govori o četiri generacije jedne porodice, Ales Čar dolazi do zaključka da se istinska sreća može tražiti samo u toleranciji. Protagonista romana Sare Manhajmer pati zbog gubitka još nerođene bebe i upućuje se na put opsesivnog izučavanja dela filozofije i književnosti, tražeći izgubljeni smisao života u biblioteci. Roman Antoana Lorena, govori o mirnom životu protagoniste, računovođe, koji se menja iz korena kada on prisvoji šešir koji je predsednik Miteran slučajno zaboravio u jednom restoranu. Pokazaće se da ovaj šešir ne menja samo njegov život nego i život svakog budućeg vlasnika. Dva bračna para sreću se u otmenom restoranu da razgovaraju o zločinu koji su počinila njihova deca i koji remeti njihov dotad miran život, u romanu Hermana Koha.

Roman Sema Bajersa upoznaje nas sa troje protagonista koji su pripadnici iste generacije, nezadovoljni svojim životom pokušavaju da obnove nekadašnje prijateljstvo, nadajući se da će to doneti promenu. Da li je njihova predstava o ličnoj sreći pogrešna i da li predstavlja pogrešan stav o ličnoj sreći čitave generacije?

Projekat „Savremena evropska književnost: kaleidoskopski pogled“ realizuje se uz finansijsku podršku programa „Kreativna Evropa“ Evropske Unije.

Radnja je drugi roman Sare Manhajmer, posle romana Pravila, koji je kritika pohvalila. U ovom romanu autor nastavlja da istražuje tok osetljivih mentalnih stanja. Protagonista romana je žena koja je vođena željom da osvoji biblioteku, u kojoj će naći nauku i čitavu zbirku literature iz čitavog sveta.

Junakinja ovog romana, naglašavajući neurotičnu potrebu da kontroliše svet oko sebe, i da ovlada složenim teorijama  Rolana Barta i Julije Kristeve, trpi neodoljiv bol zbog neuspele trudnoće. Magija i realizam se prepliću u ovom poetičnom romanu, i Sara Manjhajmer uspeva da ponovo izobrazi često skrivenu krhkost svakodnevnog života, izvlačeći fine linije između realnosti i mašte. Stilizovan i nabijen simbolizmom, roman je portret ljudskog bića koje je opsednuto duhovnom čistotom, i nadomešta slabost tela neoborivim intelektualnim identitetom.

Sara Manhajmer odrasla je u Geteborgu, a školovala se u SAD, Holandiji i Češkoj republici. Živi u Stokholmu.

Prvi roman Pravila objavila je 2008. godine. Bio je nominovan za nagradu August, a za njega je spisateljica dobila nagradu za prvi roman dnevnog lista Borås Tidning.

Roman Radnja objavljen je 2011. i bio je nominovan za nagradu za roman Švedskog radija. Za ovaj roman Sara Manhajmer dobila je Nagradu Evropske Unije za književnost 2012. godine.

O prevodiocu:

Sofija Vuković (1983.) studirala je Skandinavske jezike i književnosti na Univerzitetu u Beogradu i Studije ideje, kulture i društva na Nansen akademiji za humanističke nauke u Lilehameru u Norveškoj.

Radi kao profesionalni prevodilac od 2005. godine i ima veliki broj objavljenih prevoda sa norveškog, švedskog i danskog jezika, uključujući knjige Seks i religija (Dag Ejstejn Endše), Tačka najmanjeg otpora (Ada Djerup), Zaokruživanje (Karl Frode Tiler) i Želite li da postanete diktator (Mikal Hem).

Od septembra 2013. godine angažovana je i kao konsultant za norvešku kulturu u organizaciji Skandinavski kutak. Izabrana za prevodioca meseca aprila 2015. od strane organizacije NORLA (Norwegian Literature Abroad).

Rim, 2011. Nemački arheolog i turistički vodič slučajno primećuje da nedaleko od njega u protestantskoj crkvi sedi papa, jednostavno odeven, sa belim svešteničkim okovratnikom. Njegov pogled usredsređuje se na papine ruke i on se predaje vrtlogu pitanja i misli. Da li papinom rukom ikad prostruji trzaj koji bi mogao da dovede do šamara? Da li bi papa ošamario vladajućeg nitkova? Zašto diktator Libije zabavlja šefa italijanske države sa trideset berberskih konja? I zašto je Augustin morao da podmiti rimskog cara sa osamdeset numidijskih pastuva da bi bila prihvaćena doktrina o prvobitnom grehu? Zašto je Rim  omiljena destinacija za Nemce, iako ih tamo smatraju varvarima najgore vrste posle najezde tevtonskih vitezova, pohoda gramzivih najamnika i nacističke okupacije? Jedna vatrena katolkinja iz Kelna razmišlja o tome šta bi ona učinila kada bi bila papa, krvoločni car poklanja papi Panteon, pacovi trče po Vija Veneto. Turistički vodič zalazi iza Rima sa razglednica, luta kroz istoriju, i divi se umeću Italijana da kažu „da“ i „ne“ u isto vreme.

Papina leva ruka je neobično, lepo konstruisana novela jednog od najprefinjenijih savremenih nemačkih pisaca. Ovo je ujedno priča o enigmatičnom, veličanstvenom Rimu i moderna legenda o tome kako je papa postao luteranac.ako je papa postao luteranac.

FRIDRIH KRISTIJAN DELIJUS, rođen 1943. u Rimu, a odrastao u Hesenu, danas živi u Berlinu i Rimu. Laureat mnogobrojnih priznanja i nagrada, 2011. dobio je najveću nemačku književnu nagradu koja nosi ime Georga Bihnera.

O prevodiocu:

SPOMENKA KRAJČEVIĆ rođena je 1949. u Beogradu. Studirala je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu a magistrirala na Katedri za germanistiku.

Prevođenjem se bavi od 1973, od 2004. kao slobodan prevodilac. Među autorima koje je prevodila su Berhnard Šlink, Maks Friš, Elijas Kaneti, Marlen Haushofer, Martin Suter, Kristine Nestlinger, Paul Mar i Peter Bihsel.

Za prevod knjige Austerlic V. G. Zebalda dobila je 2009. Nagradu „Miloš Đurić“, naše najveće priznanje u sferi prevodne književnosti.

O podnošljivosti je roman složene strukture koji donosi opširnupriču o jednoj porodici, sledeći četiri njene generacije raštrkane širom Evrope.

…Preljuba i pokušaj ubistva unutar porodice, vojnici i krijumčari, kvave bitke i političke igre, evropska aristokratija i odbegli SS oficiri, svirepe majke i poniženi očevi, droga, alkohol i vanbračna deca su sastavni delovi kompleksne priče ovog romana.

Prateći udes svojih likova, pisac pokazuje kako se, iza kulisa krvavih ratova, političkih prevrata i stalnih promena imena države, nacionalne himne i zastave, odigrava mnogo veća, mnogo surovija i bolnija porodična drama.

„Jezivo, monumentalno delo Aleša Čara.“ Gabrijela Babnik

Aleš Čar rođen je 1971. u Idriji. Studirao je komparativnu književnost i sociologiju na ljubljanskom Filozofskom fakultetu. Objavio je romane “Igra anđela i šimšiša” (1997) za koji je dobio nagradu za najbolji slovenački prvi roman, “Pasji tango” (1999) i  “O podnošljivosti” (2011.). Prva zbirka kratkih priča “U okviru” (2003.) nominovana je za Prešernovu nagradu, a zatim slede djela “Muve” (2006.) i “Made in Slovenia” (2007.). Pisao je dečjiu prozu i pokretač je i glavni urednik časopisa Balkanis.

O prevodiocu:

Ana Ristović rođena je 1972. godine u Beogradu, gde je završila Filološki fakultet (srpski jezik i književnost). Objavila je devet pesničkih zbirki, za koje je dobila nekoliko najznačajnijih književnih nagrada, između ostalog, nagradu Branko Miljkovič, Disovu nagradu, i nemačku nagradu Hubert Burda Preis. Već više od decenije prevodi savremenu slovenačku prozu, poeziju i esejistiku: do sada je prevela sa slovenačkog jezika više od dvadeset knjiga. Među prevedenim autorima su: Drago Jančar, Aleš Čar, Aleš Debeljak, Aleš Šteger, Dušan Čater, Jani Virk, Nataša Kramberger, Miha Macini, Suzana Tratnik, Uroš Zupan, Lucija Stupica, Goran Vojnović, Vlado Žabot, Mojca Kumerdej, Tomaž Šalamun, Mitja Čander, Primož Čučnik, Feri Lainšček, i mnogi drugi. Zahvaljujući njenim prevodima, srpski čitaoci su počeli intenzivnije da se upoznaju sa najnovijim tokovima savremene slovenačke književnosti, a mnogi od pisaca su gostovali na književnim festivalima u Srbiji, kao i na Sajmu knjiga u Beogradu. Prevođenje doživljava kao najintimniju vrstu čitanja, putem kojeg otkriva sve tanane niti od kojih je satkano književno tkivo, i kao svojevrsni oblik putovanja ka drugome i ka srži jezika. Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog PEN centra i Društva slvoenačkih pisaca. Živi u Beogradu.

Računovođa Danijel Mersije večera u otmenom pariskom restoranu i jedva može da poveruje svojim očima kad predsednik Fransoa Miteran sedne za susedni sto.

Danijelovo uzbuđenje zbog toga što se nalazi u neposrednoj blizini najmoćnijeg čoveka u državi traje i kad je predsednik otišao zaboravivši šešir. Posle kratkog razmišljanja Danijel odlučuje da uzme šešir i zadrži ga kao suvenir. Odlazi iz restorana i počinje da se oseća nekako … drugačije.

Šešir igrom slučaja menja vlasnike i prelazi s glave na glavu menjajući život svima koji ga nose, donoseći im uspeh koji im je ranije izmicao. Nagrađivani pisac Antoan Loren vodi nas na neobično, poletno putovanje tragom ovog posebnog šešira koji donosi prizvuk magije u obične živote.

“Poput Pepeljugine staklene cipele ili Aladinove lampe, šešir je talisman koji snove onih koji ga nose pretvara u javu.“ – RTL

“Ugodno putovanje u srž osamdesetih godina.” – Le Figaro

“U ovom romanu se lako spajaju priče koje se vešto prepliću i prosto mu je nemoguće odoleti.” –  L’Express

Romansijer, novinar, scenarista i kolekcionar starina Antoan Loren rođen je u Parizu ranih sedamdesetih godina 20. veka. Izučavao je film i započeo je karijeru režirajući kratke filmove i pišući scenarija. Strast prema umetnosti navela ga je da prihvati posao pomoćnika jednog trgovca starinama u Parizu. To iskustvu pružilo mu je inspiraciju za njegov prvi roman.

Objavljen uoči francuskih predsedničkih izbora 2012. godine, roman Miteranov šešir doneo je piscu nagrade Relay des voyageurs lecteurs i Landerneau – Découvertes 2012. godine. U SAD se roman našao na listi Kindle top 5 bestselera i u izboru književnog kluba Waterstones.

Roman Crvena beležnica objavio je 2015. godine, a poslednji roman Francuska rapsodija 2016. godine.

O prevodiocu:

Slavica Miletić je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika. Prevodi književnu prozu, poeziju, filozofiju, teoriju. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Desetak godina je radila kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Prve prevode objavljivala je u periodici na bogatoj časopisnoj sceni SFRJ, a zatim u saradnji sa urednicima više uglednih izdavačkih kuća. Urednica je edicije prevodne proze „Daninoć“ od osnivanja Fabrike knjiga.

Prevela je više desetina knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Dž. Berdžer, A. Ženi, Dž. O’Konor, P. Hajsmit, Ž. Eglof , M. Satrapi, T. Morison, S. Plat,  Ž. Tardje, A. Loren, T. Selasi, kao i filozofi i teoretičari K. Levi-Stros, Ž. Delez, M. Daglas, Dž. Batler, R. Bart, P. Riker, A. Apaduraj, V. Perica, V. Bergin, D. Bordvel, M. Nusbaum, I. Berlin, E. Sezer.

Dobitnica je nagrada za prevod „Miloš N. Đurić“, „Aleksandar I. Spasić“ i „Mihajlo Đorđević“.

Jedne letnje večeri u Amsterdamu dva para se sastaju za večerom. Oni treba da razgovaraju o svojim mladim sinovima. Dečaci su počinili užasan zločin, koji su zabeležile sigurnosne kamere. Niko ih nije prepoznao – izuzev njihovih roditelja. Koliko će daleko ići svaki od ova dva para kako bi zaštitio svoje dete?

HERMAN KOH je holandski pisac i glumac.

„Večera” je njegov šesti roman koji je za kratko vreme postao evropska senzacija i internacionalni bestseler, oduševio čitaoce širom sveta i dobio nagrade i pohvale književne kritike. Preveden je na 33 jezika i objavljen u 37 zemalja. Prema ovom romanu snimljeni su filmovi u Holandiji i Italiji.

„Podilazili su me žmarci dok sam postajao zaokupljen Kohovom uznemirujućom pričom o porodičnom životu… Dok se večera pretvara u haos, mi otkrivamo koliko su daleko pripadnici srednje klase spremni da odu kako bi zaštitili svoje monstruozno potomstvo.“ – Daily Mail

„Neverovatno uzbudljivo… Ovaj roman razotkriva tamnu stranu pristojnog društva i postavlja pitanje šta bi svako od nas učinio u susretu sa nezamislivom tragedijom.“ – Los Angeles Times

„Večera je mračna poslastica, poput kakvog finog deserta lukavo spremljenog od iznutrica.“ – New York Times

Herman Koh (Herman Koch, 1953) – po zanimanju scenarista, glumac i publicista, ovaj nesvršeni student rusistike je kao pisac debitovao 1989. romanom „Spasi nas, Marija Montaneli“. Kao literarni uzor poslužili su mu tada romani Luja Fernanda Selina.  Nakon niza zbirki pripovedaka i nekolicine romana, objavio je 2009. svoj prvi bestseler, roman „Večera“ (Het diner). U pitanju je literarna obrada istinitog događaja koji se zbio u Barseloni 2005. godine: maltretiranje i ubistvo starije beskućnice od strane momaka iz dobrih porodica. Iste godine kada je i objavljen roman je dobio značajnu holandsku književnu nagradu (NS Publiekprijs), a u prevodu na engleski postigao je 2013. izuzetan uspeh na američkom tržištu gde je je bio u vrhu čitanosti. Sa 33 prevoda u 37 zemalja roman „Večera“ je u međuvremenu postao najprevedeniji holandski roman svih vremena.

O prevodiocu:

Jelica Novaković-Lopušina (1955) osnivač je srpske nederlandistike, redovni je profesor i šef Grupe za nizozemske studije na Filološkom fakultetu u Beogradu. Suosnivač je i glavni urednik godišnjaka Erazma, časopisa za holandsku i flamansku književnost u prevodu, čime je 1992. dala podsticaj za razvoj direktnog prevođenja sa nizozemskog (odnosno holandskog/flamanskog) na srpski. Za svoj doprinos prevodilaštvu i razvoju kulturnih veza između Nizozemlja i Srbije, dodeljena joj je 2014. Nagrada za prevodilaštvo Holandske literarne fondacije.  Njen obiman opus obuhvata naučne radove, holandsko-srpski rečnik, udžbenike, preglede književnosti kao i veliki broj prevoda proze i poezije.

Katarina i Danijel nisu više zajedno. Sada Katarina mrzi svakoga, ali ne toliko koliko mrzi sebe, a Danijel priča svojoj novoj devojci da je voli, zato što bi inače ispalo da priča da je ne voli.

Dolazi poruka njihovog starog prijatelja koji se vraća sa lečenja, polu-animalnog Nejtana – čija majka započinje karijeru pišući knjigu o nesreći svog sina i svojim materinskim nevoljama sa njim.

Nejtan predlaže da ponovo počnu da se druže, ali izgleda da se to neće dobro završiti. Dok se volovska kuga širi zemljom, dolazi do toksične večere – atmosfera je tako zatrovana da niko od njih neće umaći zarazi.

Sem Bajers je rođen 1979. godine. Studirao je na Univerzitetu Ist Anglija.

Idiopatija je njegov prvi roman. Za ovaj roman dobio je nagrade Betty Trask i Waterstones 11.

O prevodiocu:

Saša Lalić je rođen 1966. godine. Radi u izdavačkoj kući Zavet od 1994. godine, kad je njegov otac Milivoje Lalić osnovao ovu izdavačku kuću. Bio je urednik od 1994. do 2004. godine, a od 2004. je direktor.

Odabrani prevodi:

Alen de Boton, Kako Prust može promeniti tvoj život, Zavet, Beograd, 2003.

Alen de Boton, Statusna zebnja, Beograd, 2005.

Rana Dasgupta, Solo, Beograd, 2012.

Adam Folds, Ubrzavajući lavirint, Beograd, 2013.

Rana Dasgupta, Tokio otkazan, Beograd, 2015.

Taije Selasi: GANA MORA DA IDE

Prevela sa engleskog: Slavica Miletić

„Zapanjujuće, dirljivo. Nova zvezda je rođena. Taije Selasi ništa ne može zaustaviti.“ – Independent
„Ako volite Zejdi Smit i Čimamandu Ngozi Adiči, volećete i ovaj kipući prvi roman.“ – Marie Claire
„Ako propustite ovu knjigu propustićete jedan od najboljih novih romana.“ – Economist
„Bogato i duboko, opčinjavajuće i spektakularno.“ – Ana Fander
„Bujna, lepa porodična saga.“ Scotsman

Taije Selasi je rođena u Londonu a odrasla u Masačusetsu. Izučavala je američke studije na Jejlu (B.A.) i međunarodne odnose na Oksfordu (M.Phil). Godine 2013. uvršćena je među najbolje mlade britanske pisce u izboru časopisa Granta.

O prevodiocu:

Slavica Miletić je književna prevoditeljka sa engleskog i francuskog jezika.Prevodi književnu prozu, poeziju, filozofiju, teoriju. Diplomirala je na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Desetak godina je radila kao novinarka i urednica na Drugom programu Radio Beograda. Prve prevode objavljivala je u periodici na bogatoj časopisnoj sceni SFRJ, a zatim u saradnji sa urednicima više uglednih izdavačkih kuća. Urednica je edicije prevodne proze „Daninoć“ od osnivanja Fabrike knjiga.

Prevela je više desetina knjiga. Među autorima koje je prevodila su prozni pisci, pesnici, autori grafičkih novela Dž. Berdžer, A.  Ženi, Dž. O’Konor, P. Hajsmit, Ž. Eglof , M. Satrapi, T. Morison,  S. Plat,  Ž. Tardje, A. Loren, T. Selasi, kao i filozofi i teoretičari K. Levi-Stros, Ž. Delez, M. Daglas, Dž. Batler, R. Bart, P. Riker, A. Apaduraj, V. Perica, V. Bergin, D. Bordvel, M. Nusbaum, I. Berlin, E. Sezer.

Dobitnica je nagrada za prevod „Miloš N. Đurić“, „Aleksandar I. Spasić“ i „Mihajlo Đorđević“.

Hansa Franbaha najviše muče zločini iz ere nacizma.On pati zbog njih otkad se seća. Zbog te muke je odabrao da radi kao službenik u Insitutu za istoriju. Njegova najbolja prijateljica Gracijela takođe ne može da shvati takvu prošlost – i tako je dok ne upozna čoveka koji žudi za njom. Od tada postaju važne bludne želje. Kako priča napreduje postavlja se pitanje u kojoj meri istorija igra ulogu u njihovim životima? Da li se nacistička prošlost može kriviti za sve?  Ili samo njihova nemoć da postignu sreću čini Hansa i Gracijelu tako neobičnim likovima?

Iris Hanika pokazuje kako zločini nacističke ere još uvek opterećuju današnju Nemačku, i takođe ispituje apsurdnost lažnog žaljenja i naše nemoći u suočavanju sa tim zločinima.

„Spisateljica koja piše duhovito, iskreno i bez trunke senzacionalizma.“ – Spiegel

„Iris Hanika traga za samom suštinom i postavlja pitanje kako umaći sopstvenom životu kroz preispitivanje nacionalsocijalističke prošlosti.“ – SWR

Iris Hanika rođena je 1962. godine u Vircburgu, u Austriji. Studirala je Opštu i komparatvnu književnost u Berlinu, gde živi od 1979.

Prvu knjigu napisala je 1989. godine. Od 1998. je stalni saradnik nacionalnog dnevnika Frankfurter Allgemeine Zeitung.

Godine 2006. nagrađena je književnom nagradom Hans Fallada za celokupan rad, a 2001. dobila je nagradu LitaraTour Nord za roman Sama suština.

Za roman Sama suština dobila je Nagradu Evropske Unije za književnost 2010.

O prevodiocu:

Prof. dr Jelena Kostić-Tomović rođena je u Beogradu 1973. godine. Studirala germanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Univerzitetu „Georg Avgust“ u Getingenu. Magistarski rad iz oblasti lingvistike teksta i pragmatike i doktorsku disertaciju iz oblasti lingvistike i teorije prevođenja odbranila na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi na Filološkom fakultetu u Beogradu od 1999. godine, gde je 2013. godine izabrana za vanrednog profesora. Objavila je niz naučnih članaka i stručnih radova iz oblasti lingvistike teksta, leksikografije, leksikologije i teorije prevođenja, kao i dve naučne monografije: 2013. „Tvorba reči u savremenom nemačkom jeziku“ i 2017. „Savremena nemačka leksikografija“. Predsednik Geteovog društva u Beogradu od 2010. godine.

Od 2000. godine aktivno se bavi književnim, stručnim i konferencijskim prevođenjem. Član Društva simultanih i konsekutivnih prevodilaca Srbije (DSKPS/ACIS).

Najznačajniji književni prevodi: E. Jelinek „Ljubavnice“ (Die Liebhaberinnen), „Bolest ili Moderne žene“ (Krankheit oder Moderne Frauen), „Nora“ i „Senka: Euridika govori“ (Schatten: Eurydike sagt), B. Breht „Sofoklova Antigona“ (Die Antigone des Sophokles), F. Vedekind „Lulu“, M. fon Majenburg „Vatreno lice“ (Feuergesicht) i „Paraziti“ (Parasiten), R. Šimelfenig „Push up 1-3“, F. Rihter „Okovani ledom“ (Unter Eis), Saša Stanišić „Kako vojnik popravlja gramofon“ (Wie der Soldat das Gramofon repariert) i „Pred svetkovinu“ (Vor dem Fest), P. Handke „Podzemni bluz“ (Untertageblues), V. Loc „Urnebesna tama“ (Die lächerliche Finsternis)itd. Zajedno sa Bojanom Denić i Drinkom Gojković priredila trotomnu antologiju „Savremena nemačka drama 1945–2008“ (2015–2017) i prevela brojne dramske tekstove koji su u nju uvršteni, npr. H. Kphart „Slučaj Roberta Openhajmera“ (In der Sache J. Robert Oppenheimer), P. Turini „Jozef i Marija“ (Josef und Maria), M. Štreruvic „Vaikiki bič“ (Waikiki Beach), V. Švab „Predsednice“ (Die Präsidentinnen) i druge.