Redakcija Сања Атанасовска
Твоје небо, мој папир
.
Твоје небо је мој папир,
тамо горе пише неко други,
за похвале без награде,
за ловоров венац,
за људе који су као дрво без корена,
за лепе жене попут вила,
твоје небо је мој папир
тамо сам oставила прво слово мог имена…
.
Живот у тами
.
Живот ми је дошао у мраку
тамне очи у мрачној соби
на крају ме је завела тама,
оставила сам прошлост да спава
и у његовој сломљеној колевци
последњи гутљај кафе
пила сам са сећањем на тебе,
ово је живот у мраку
овде нема мјеста за људе рођене под срећом звездом.
.
Лажни сјај
.
Ја ћу прећутати ваш лажни сјај.
Седите на моје место
светите са мојим светлом,
а ипак нисте звезде.
.
Сањање у празном
.
Сањање у празном
је бесплатно
а ипак изгледа да је прескупо.
Нико не предвиђа
где ће се завршити
апсурдно лутајући поглед.
Кафа на столу
која те чека дуго
опроштaјуће писмо ти пише.
Ноћ нам рађа куће
у које ћемо се уселити
још једном
када ми ћемо се родити.
Улица припада њима
наранџама
чим се залазак сунца
сруши иза брда.
Сањам у празном
моја стреха плаче
за срећу
од које ми нисмо узели кусур.
