Redakcija Simonida Banjeglav
Posle rata
Rat je počeo prvi.
Mi smo se samo branili.
Do kolena u krvi,
Jedni druge sahranili
Jedni drugima oči kopali,
Jedni drugima rušili kuće,
Onda smo zajedno slavno propali
Verujući u nemoguće.
Posle smo snimali ratne filmove,
Pričali ratne priče,
Izgubili smo kćeri i sinove,
Pa svi ratovi međ’ sobom liče,
Imaju iste koordinate.
Dok traje – baš svi pate,
Kad prođe – nađu opravdanja
Za sve gde su pravili sranja.
Rat je počeo prvi,
Mi smo se samo priključili.
Gomile leševa strvi
Ništa nas nisu naučili,
Niti nas opametili.
Jedni drugima smo se svetili,
Jedni drugima decu pobili,
Pljačkali, palili…
I šta smo dobili?
Spaljena sela i zgarišta,
Masovne grobnice i više ništa!
Jedni druge u crno zavili,
Jedni druge klali i davili…
Svako prebrojava svoje mrtve
I neutešno nad njima plače.
Tuđe žrtve i nisu žrtve.
One nikome ništa ne znače.
Rat je prvi počeo,
Nije nam davao mira
Dok nismo bacili koplje u trnje,
Kuršum ne bira!
Napadali smo i bežali dok nismo skupili prnje,
I bilo nam je gore i crnje.
Rat je prvi počeo protiv nas da se bori.
Geler ni jedan jezik ne govori,
Sve humke jednako jedu crvi!
Rat je počeo prvi!
Drsko je bacio nama
Rukavicu u lice.
Onda je počela drama…
Vidimo posledice…
