Redakcija Славица Јовановић
ДАР ЉУБАВИ ОВОЦВЕТ
.
Kуд коракну људи свети.
Ту изничу овоцвети.
И птица ми на длан слети,
Љубави се дивних сетим.
Где прогледају људи слепи,
Налази се у посвети,
Нежни дрхтај тад осетим,
Заувек живе овоцвети.
Kо полувековна икона Жена,
Препуна плодова рајских.
Kо вино румено које
Испијају баштовани,
Kо водени жигови,
Kо ласта кад узлети,
Kо љубави света овога Века,
Рађају овоцвети.
Ни птица не може ту да пролети
А да дивљење не осети
И ко ће свега сад да се сети,
Тајне чувају овоцвети.
Kад се усне на усне приљубе
На нежност да подсети,
Ти дивни, лепи овоцвети.
Kуд коракну људи свети,
Ту израсту овоцвети
На јавном конкурсу љубавне песме над песма а поводом Дана заљубљених у Мркоњић граду на тему Овоцвет љубави у категорији афирмисаних песника награђена је Славица Јовановић за најромантичнију љубавну песму у организацији КУД Уметничких душа Мркоњић Град
