Tri pjesme Ljubomira O. Vujovića

Ljubomir O. Vujović

.

ŽRTVENA PESMA OSEĆANjU LjUBAVI

 .

Tebi koja si izašla iz mojih očiju

Pa sad isceljena stvaraš sebe drugu

Dok te vrtovi rađanja bivšim kriju

I vrtlože osećanjem u zavihorenom krugu

 .

Tebi koja traješ kao zahir[1] noći i dana

Od udisaja prvog, bljesak i sena

Tebi, čijem je biću nadanje hrana

Dok nad prošlim lebdiš zamišljena

 .

Tebi, koja se samo mašti potpuno daje

Pigmalionskom lepotom u nebeskom miru

Tebi, sa kojom tren večnošću traje

Prinosim pesmu, žrtvu tvom beskonačnom piru

 .

BUĐENjE

 .

Budim je jutrom

Budim danom

Iz sveta snova suncem je budim

Toplinom misli milujem kradom

Poljupcem budnim usnule budim

 .

Budim je nadom

Lepotom vida

Molitvom daha

Za njom žudim

Sa usana ime ispijam sladom

Čitav svoj život sa njom budim

 .

Budim je šaptom

Bezglasjem sjaja

Sećanjem za sutra

Pesmom ljubim

 Grlim maštom koja nas spaja

I sebe u njoj tražim i budim

 .

MOGLA JE

 .

U očima blistala joj luna

Iskrilo jutro zelene reke

Sa usana kao treptaj struna

Sanjao vetar, šaptale jeke

 .

Mogla je da bude bajka i san

Radost i tuga, opojni miris

Sonata tišine, proletnji dan

Stidljiv cvetak, ruža, neven, iris

 .

Osmesima sklapala mi dane

Vatre noći palila daleke

Iskrom zvezda bdela dok ne svane

Žarila nebom odsjaje meke

 .

Mogla je da bude priča čudna

Privid višnjeg, čarolija trena

Ustreptala nada, želja žudna

Zagrljaj strasni, ledena stena

 .

Eh te oči sanjalačke, sjajne

I dok bodre topile mi snagu

Plinule su reči moje vajne

I bez glasa grlile bi dragu

.

Mogla je da bude otmena dama

Tvrdoglavi hir nezrele klinke

Pesmica pitka, rašomon, drama

Netaknuta nežnost ispod šminke

 .

Tumačila mi zapis duše sveta

Maktub, Remboa, tajne Asteka

Hujala kroz mene poput kometa

Šireći lepotom bol bez leka

 .

Mogla je da bude melem, rana

Tama i sjaj svuda oko mene

Smisao smislu, vrlina, mana

I bezgrešan greh predivne žene

.

Molila da joj ne pišem pesme

Ljubav je naša dok u srcu vre

Ne čini je slovom, to se ne sme

Postaće opelo onom što mre

 .

Vreme nas je zagrljene kralo

Odnosila prošlost svet zanesen

Dok je njeno biće mojim cvalo

Prikrala se hladna, kišna jesen

.

Mogla je da bude sve što želi

Hteo sam samo da joj budem drag

Al kao biser kad se perla deli

Postasmo stvarnom snu nestvaran trag

 .

Katkad sumnjam da’l je bila zbilja

Sve dok senkom slike ne oživi

I sećanjem punim setnog milja

Kroči lepotom kroz veo sivi

 .

Tad osetim huj dalekog etra

Grudima počne tugom da stišće

Zakovitla misli poput vetra

Zašušti rimom kroz mrtvo lišće

 .

Mogla je da bude kap na dlanu

Vrelo bistro i okean plavi

Svetlost i radost sumornom danu

Eliksir sreće, mašta na javi

 .

Možda bi i sad, pod noćnim velom

Dok lepotom prolazi kroz bdenje

Ljubavni stih nazvala opelom

Sećanje, molitvom za spasenje

 .

Mogla je da bude sve što pišem

I što ne umem u pesmu sliti

Bila je ljubav, dah kojim dišem

I sve ono što je mogla biti

 .

U očima blistala joj luna

Iskrilo jutro zelene reke

Sa usana kao treptaj struna

Sanjao vetar, šaptale jeke

Ljubomir O. Vujović rođen je 1952. godine u Zagrebu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zagrebu, Pravni fakultet u Beogradu. Objavljene knjige: „Modra škrinja” poezija (Log, 2003.), „Noć punog meseca” poezija (Narodna knjiga, 2004.), „Ne brinite, svaka slučajnost je slučajna” aforizmi (Belege d.o.o. 2006.), „Boje sna“ poezija (Narodna knjiga, 2007.), „Boje sna“ (drugo izdanje KZJ, 2008.),  „U svetlosti mrak“, poezija (PTT, Srbija, KUD Đ.Pavlović 2009.), „Bezmerja“ poezija (Narodna knjiga, 2012.). Sa grupom „Trostrani krug“ objavio je knjigu poezije „Sticanje navike nestajanja“ (KZJ, 2008.) i „Psi na kraju tunela“, aforizmi (KZJ, 2010.).  Radovi su mu objavljivani i u zajedničkim knjigama, brojnim zbornicima, književnoj periodici i antologijama. Dobitnik je više književnih nagrada i priznanja za poeziju, prozu i aforizme. Živi i radi u Beogradu.