Нада Матовић
.
На путу кроз себе
.
или у повратку себи,
јер не желим да буде ко дјечја суза,
нека знак распознавања буде туфнаста црна блуза;
у мимоходу мисли
срешћеш ти мене,
и срешћу ја тебе –
другачије, знаш, срели се не бисмо;
ово је оно што највише волим,
ванила у грлу, ход по прашуми,
све у прошлом времену, само љубав
у садашњем
.
Ружа
.
Ружа без трна,
вода с усана –
синоним за љубав.
Зато настављам да водом љубави заливам те,
истом грлим те,
гријем па и прашином или земљом због које никла си,
јер душу красиш ми у било ком роду.
Јако и снажно миришем те,
ако треба ко сваку гранчицу сјемена твога дишем те и браним,
свачим те храним.
Све мени бићеш па и суза лијека или бола,
каква год била – чуваћу те, нећу ти дати да увенеш.
.
Безусловно
.
Опет те волим безусловно,
али ако мени то не смета, шта има други да узимају то за зло?
Зашто бих нешто тражила за узврат?
Кад ми у сну ређаш цвијеће, уз то још по нешто слатко,
Зашто очекивати нешто више, кад љубав пружа ми више него што мислим,
више него што видим, није ни битно јеси ли ту или нијеси, довољна је једна мисао,
да безусловно волим те.
.
Нада Матовић рођена је 1996. године у Беранама. Основну школу завршила је на Полици
код Берана, а потом Средњу стручну школу ,,Вукадин Вукадиновић” у Беранама. Похађа
Правни факултет у Подгорици.
Од 2016. године почиње све интензивније да се интересује за књижевност – поезију и прозу.
Објавила је четири збирке пjесама ,,Ода мојој радости” (2018), ,,Сунчани живот” (2020),
„Између два гласа” (2021) и „На крилима поезије” (2022).
Добитница је признања ,,Пјесник – Светионик” Међународног удружења књижевних
стваралаца и умјетника ,,Неказано” у Бару, као и признања од БПУ за квалитет пјесничке
креације исказан у пјесми „Кључ”.
Чланица је многих књижевних удружења. Учесник је бројних књижевних олимпијада и
добитник више првих мјеста, а радови су јој затупљени у многим часописима.