Redakcija Radmila Ercegovac
MAROKO
hej, znaš da ću jednog dana otići
i neki dobri duhovi
će biti presrećni
da mi vide leđa
znaš da ću dati vetra petama
i da me nikakvi vragovi više
neće stići
u maroku piju slatke čajeve
i biće mi teško
da pronađem put nazad iz pustinje
znaš već kako je
kad se negde ode
u maroku imaju zlato za mene
puše dugačke lule
žvaću opore masline
more je boje opala
i pije se krv jednoroga
kao dokaz časti
u maroku je sve za mene
lavirinti su sazidani
tako da mi se duša nikad ne vrati
znaš već kako je
kad se negde ode
a imaš bušne cipele
i niko te ne čeka
s druge strane
lažem
znaš i to
u maroku nema nikog za mene
sve sam opet izmislila
ali daću vetra petama
jer mi se stalno čini
da ću se vratiti drugačija
i doneću ti
opojan
dalek
cvet
što miriše na čežnju
SREĆA
ko ti je ovo
pitali su
stari prijatelj
kažem
i vidim da ti je brada stara
dva dana
kao i uvek
ne razgovaramo kao normalan svet
samo pitam
i
jesi li
je našao
a ti kažeš
seo sam na avion
preleteo sedam mora
stotinu gora
i još više gradova
živeo dva života tamo
četiri onde
i pokoji tamo i tu
i znaš
još nikakvih vesti
od sebe
nisam dobio
ZAMKA
opet sam to uradila
sama sam sagradila
naš dvorac za sebe
ništa te nisam pitala
u njemu sam i car i rob
i šarene haljine plešu
igrokaz snova i ideala
a ti ostaješ
daleko izvan zidina
loviš šta preostaje
od onog što nisam sama stvorila
opet sam se
na samu sebe nasukala
a svetionik je negde unutar zidina
i luda oko vrata
nosi ključ
Radmila Ercegovac, rođena u Vrbasu 1980. godine. Živi u Novom Sadu. Povremeno objavljuje priče i pesme.
