BOGOJEVIĆEVA IZLOŽBA “TO SU SAMO (MOJE) BOJE”

Dejan Bogojević (1971, Valjevo) ove godine obeležava 20 godina likovnog stvaralaštva, odnosno dvadeset godina od prve samostalne likovne izložbe. Ovaj značajni jubilej je počeo da „obeležava“ otvaranjem 59. samostalne likovne izložbe „TO SU SAMO (MOJE) BOJE“ koja sadrži ciklus od preko 30 slika rađenih tehnikom akrilik na platnu. Izložba je otvorena 12. februara u Galeriji Kulturnog centra Šabac. Interesantna je i činjenica da ovom, Bogojevićevom izložbom i Kulturni centar otvara svoju izlagačku sezonu.

Izložbu je otvorila mr Sonja Petrović Jagić, istoričarka umetnosti i direktorka Kulturnog centra, koja u katalogu između ostalog kaže:

“Sedeći pred „belinom papira“ kako bih napisala nekoliko rečenica i izložbi Dejana Bogojevića iz Valjeva, shvatila sam da naša saradnja traje više od dve decenije. Prateći njegov rad, vrlo kompleksan, svake godine čini se na višem stupnju, zaključila sam da Dejan vrednošću, uporošću i predanim radom postigao jedan zavidan nivo kao kulturni poslenik. Kao slikar, pesnik, urednik, organizator…

Dug put je iza njega. Pred nama izložba simboličnog naslova To su samo (moje) boje. Izložba u galeriji Kulturnog centra je sveža, duhovita i pokazuje nam istraživački duh umetnikov.

Dejan Bogojević je ubeđeni slikar koji ne štedi boju. U kombinovanoj tehnici on doseže prasak koji je sav u likovnim prostorima. Hoće li posmatrač prepoznati u naslikanom lik ili će biti zadovoljan utiskom koji je zasnovan na bojama?!

Boja na njegovim slikamama nema funkciju da opisuje i identifikuje. Ona je dobila druge zadatke u skladu sa onim što je slavni Gogen govorio – Boja je titraj isto koliko i muzika, kadra da dosegne najopštije i najneodređenije što postoji u prirodi – njenu unutrašnju snagu.

Akcenat se na slikama Dejanovim prenosi sa forme na unutrašnju, psihološku sadržinu slike, tako da je i boja na njegovim slikama posledica unutrašnje nužnosti i simbol sa određenim psihološkim značenjem.

Boje na ovim slikama su čiste, izražajne i blistave. Stvaraju priču koja je prijemečiva i koja prosto privlači svojom vedrinom i šarmom. Izložena ostvarenja indirektno upućuju na zreo i utemeljen umetnički stav autorov, na njegovu veliku posvećenost, osećajnost i izuzetnu senzibilnost. I mislim da nam je ovom izložbom omogućio, da njegove boje postanu i naše“.