Redakcija Danijela Nina Stanković
.
BRAVO ZA KLOVNA
.
(Minja Peković)
.
Pali se svetlo
uhvate li te nemiri, žmarci
uhvati li te žalost
ožegao te ovaj život
stavljao ti cveće po koži žeravicama
da vrisak pretačeš u reči
da tugu stavljaš u pokret
i da ne zastaješ
kao po dirkama klavira
najtananiji deo tebe
kidao je na vetru
raznosio ti snove po oblacima
moja sestro u bolu
tvoja čvrsta ruka otrgla me od beskrajne tame
dok si me nežno privijala na svoju dušu
mene ogoljenu, bez kože
zatvorila si demone moje
unutar kaveza
beskrajne tišine
dok si izgarala svoje bitke
molila sam se za tvoju snagu
vraćala se u mislima da čuješ svoj smeh
iznova
molitva
da bića i sene koje su te plašile
razveje kiša
da te ne mogu dotaknuti
poturala sam dušu svoju
da hladnoća koju nosi kostim smrti sa sobom
ostaje unutar kostiju mojih
život za život
osećala sam tvoju nemoć
bolela me više nego bilo koja rana
koju su mi ljudi zasecali po srcu
nemo sam osećala
kako se razbijaju svi tvoji zidovi
tvrđava
bastion želja i sve što jesi
nisam govorila
plašila sam da ćeš videti moje suze
a plakala sam ih sa tobom
dok koračam, dok slušam druge ljude
kako slamaju i sve oko mene
i uzimala sam boje, platna
crtala feniksa
za tebe
za mene
neugasivu vatru koja ga iznova stvara
crtala sam krila
jedno za tebe
jedno za mene
kao najgori kockar što drhti kad se zavrti rulet
prizivala sreću
da kupimo još vremena za snove koje treba dotaći
Ne možeš još otići
nisam još napisala scenario za tebe
moja najlepša zvezdo
ne bojim se više bola
ne bojim se više demona, a ni smrti
ni samoće, ostavljanja, borbe
sad na ranu prilepim malo uljanih boja
i nastavim dalje
zalepim osmeh na lice klovna
i ne skidam ga čak i kada kaplju suze
niko ne vidi više moje tuge
blede na Suncu
Nova uloga
nova predstava
niko me više i ne može naći
dok sam im ispred nosa
i tako umem dugo da te u mislima grlim
da ne kloneš.
Bravo za klovna
