Poezija Zorice Baburski

Poezija

Зорица Бабурски

 

УМИРАЊЕ

 

Васкрсла је туга у мојим данима

На крилима ноћи трепери и шушти

Гнезди се на болним крвавим грудима

Отима ми душу, о животе пусти.

 

Неке суре боје лагано ме прате

На хладним рукама чучи прегршт цвећа

Шире се мириси трулежи и блата

Тамјана и дима невидљивих свећа

 

Беспомоћан гледам и жалим за њима

И док ланац мрака језиво их стеже

Слутим извор хладни и крик једне сове

Измирење с Богом и мртво пролеће.

 

 

СИВИ ВИДИЦИ

 

Земља и небо постали су видици

суморни. Дани нижу се и цвиле,

посули су иње по срцу, по жили.

Кô сабласти над њим се надвиле.

 

Живот и љубав, чамом сатрвени

отровне стреле шаљу са свих страна,

док крваво сунце на западу трне,

у недра: невољна, мрачна и бескрајна.

 

Опкољен мржњом, опкољен вриском

без живота, вере, без моћи, слути

празнину. Понор очима га гута,

мрак стеже јаче – небо ћути.

 

 

МРТВА ЗРАКА

 

Корачам кроз ноћ бола и стида,

а загнојене ране у мени вриште

из груди јауци нечувено звоне,

то тајанствена ноћ душу иште.

 

Цео живот пада у њене нити,

тишина и прошлост у мени се боре,

предајем се без, гласа без циља,

док нада мном слутње роморе.

 

У вечну таму одвешће ме, знам,

разлупаће голим речима жртву,

страшно ћу ридати и жалити

моју душу већ одавно мртву.

 

У ноћи зри пустош и блуди клетва

у крви огрезла, моја мртва зрака,

да ме мрвиш, да ми судиш тихо

огромна и страшна тајно мрака.

 

 

МУКЛО ЗВОНО

 

У болним

и злослутним ноћима

у мутним очима без суза

хладна уста ћуте

са ужасом слуша у вечној самоћи

тужне успомене што шуште

 

Свака ноћ

бесана болом уздише

на грудима титра бледа месечина

срце

као мукло звоно туче

у мрклом мраку немих долина

 

У ноћима чамотним

пије тугу

жуборе снови уз музику кише

хладна песма јауче

у души

све боли се у ритам звона слише

 

Зашто ноћи

зашто глува кучко –

невернице

зашто слутњом тињаш

згуреног грлиш чудно и грубо

и тајанственом маглом увијаш

 

ЗОРИЦА БАБУРСКИ, рођена је 1965. године у Доњем Товарнику код Руме. Пише поезију и сатиру. Песме је објавила на многим порталима, а такође и у часописима за књижевност (Етна, Шипак, Показивач, Хуморикон, Звездани колодвор, Култ, Неказано, Суштина поетике, Бдење, Онлајн поезија, Буктиња, Кљижевна радионица Кордун, АСинфо, Чудо…).

 

Објавила је две књиге песама, Капи модрине (2020) и Колимско небо (2022).

Живи и ради у Руми.