Redakcija Dragan Nedimović
OD BUTA AKO MOŽE, AL’ NEMOJ DA JE NEKA DRTINA
Šta je još ostalo da se dogodi,
a što se već nije dogodilo?
Kakva još nesreća treba da nas snađe,
nesreća koju sami sebi pravimo?
Da li će to biti onaj poslednji čin
kada neko pritisne svoje crveno dugme,
a onda druga strana ima taman toliko vremena
da pritisne svoje crveno dugme?
I da onda ceo svet
da se pretvori u prah i dim
koje će vremenom razvejati vetrovi
i od nas neće ostati ništa
kao da nas nikad nije ni bilo
i kako smo i zaslužili.
Verujem ja u ljude.
A možda nam nikakvi crveni dugmići,
bombe, rakete i ostala moderna zla i strahote
tipa otrovne kiše nisu potrebni?
Jer,
mislim da smo sami sebi i goloruki dovoljni
i bojim se da smo vrlo blizu
otvaranju svetskog lanca
posebnih prodavnica
u koje ćeš moći da uđeš i kažeš:
„Daj majstore jedno dve kile ljudetine.
Od buta ako može, al’ nemoj da je neka drtina.
Sposobni su ljudi.
Verujem ja u ljude.
О аутору:
Рођен сам из мени потпуно непознатих разлога 20. априла 1950. године у Београду и још нисам умро. Поред тога што сам се тог дана ја родио, тај датум је познат по још неким светским људима, али не бих сада о њима. Моји најважнији животни успеси су били: 1) репрезентативац Југославије у атлетици; 2) име ми се налази у ЈУ Рок енциклопедији; 3) једна песма ми је штампана у Политикином забавнику; 4) четири пута ме је Бог погледао и спасио ме гробареве лопате; 5) два пута сам се женио са истом женом што нормалност мог менталног склопа ставља под озбиљну сумњу. Почео сам са писањем рано, а онда престао. Имао сам, као важнија посла. Вратио сам се писању захваљујући великом, на жалост покојном, Душку Трифуновићу чије су оцене биле пресудне да наставим. Било је награда на конкурсима поезије на простору бивше Југославије на које сам веома поносан, јер у већини случајева није примењиван национални или пребивалишни кључ. У већини случајева! Песме су ми објављене у преко 70 зборника поезије. Нисам члан ни једног књижевног клуба. То ми је досадно. Једини клуб чији сам члан је Клуб усамљених срца наредника Пепера. Немам објављену књигу што ме не чини посебно несрећним. Али можда се до краја мог живота још неком, као добром Душку, допадне ово што радим. Па падне једна штампа. Мада не верујем. Нико неће са намћором да сарађује.
