Dragan Pop Dragan: Iznenađenje

Proza

Годинама је куповао код истих продаваца на пијаци, па су одавно одустали од покушаја да му увале неквалитетну робу, или закину на кантару, јер он би то одмах прозрео.

При повратку са пијаце свратио би у Клуб пензионера. Конобар би га дочекао констатацијом:

– Као и обично, с обичном водом.

Исход партије шаха, коју редовно одигра сваког преподнева, била је једина неизвесност у његовом животу, чији је најузбудљивији део онај дан у недељи када телефоном зову децу да чују како су, шта имају ново и да ли ће доћи за празнике.

Враћајући се кући, са полупразним цегером, покушавао је да смисли нови одговор на комшијино питање:

– Је л’ они мисле, за промену, да некад спусте цене, а не само да их дижу?

Ипак,  одговорио је стандардно:

– Ја сам, комшија, одавно престао да верујем у изненађења, поготово она лепа.

Жена ће с врата питати:

– Јеси ли нешто заборавио? Ако ниси, заслужио си добру домаћу кафицу.

Стигао је до угла. Одмах је, испред своје куће, угледао кола хитне помоћи. Успорио је корак.

 

 

Драган Поп Драган  рођен је 1959. године. Објавио је седам књига поезије. Песме су му превођене на:енглески, мађарски, бугарски, румунски и јапански језик. Пише и кратке приче, драмаске текстове и ликовну и књижевну критику.Члан је Друштва књижевника Војводине. Живи у Кикинди.