Redakcija Boris Steparac na poslu
BORIS STAPARAC – SKULPTOR UNIKATNIH LIKOVA
Vajarstvo traži od umetnika da ispuni svoje lične snove, da popuni ljudski vajani prostor spolja i iznutra, za sebe, i za posmatrače, i da ne dozvoli da izvajani likovi budu prenatrpani suvišnim detaljima, nepotrebenim grimasama…
Sa znamenitih skulptorskih dela Borisa Staparca, njegovi likovi bitišu kao stvarni, on ih sakuplja i sažima, i trajno ih preseljava iz svojih umetničkih vizija u stvarnost, i naseljava izvan ateljea, tamo gde im je i jedino večno mesto. Ako večnost uopšte postoji? A postoji, sudeći po onome što vidimo na Staparčevim skulpturama i bistama.
Vaša energija je čarobna, pokretačka. Uočavamo da ste duboko utkani u svoje likove? Vaša su dela, rekli bismo, vaša duša, ne samo i jedino mašta? Kao da ste otkrili tajnu materije postojanja i energije i kao da njihov spoj nadahnjuje vaše oko i prste? Izvajali ste nekoliko stotina skulptura i stekli ugled u svetu likovne umetnosti?
– Moje skulpture su od modeliranog betona, što znači, svaka je unikat, jer je rađena bez upotrebe kalupa. Jedno od mojih najdražih vajarskih dela je statua Rockyu Balboi u Žitištu postavljeno 2007. godine sa kojom sam postigao znatna i velika priznanja, kako u našoj zemlji tako i u svetu. Samo vajanje i postavku spomenika pratilo je više od 200 novinara i četrdeset televizija a u mnogim zemljama sveta bila je udarna vest kulturnih rubrika. Filmski studio „Malbar“ iz Kanade snimio je kratkometražni film u trajanju od četrdeset minuta i do sada je predstavljen na mnogim svetskim i evropskim festivalima.
U Osijeku postavljate „Četvoropreg“, skulpturu koja će biti na površini od 50 metara kvadratnih?
-Uradio sam i spomenik Tošetu Proeskom, Miki Ivoševom, Banović Strahinji, portrete Filipa Ceptera, Lazara Ristovskog, Nj. Svetosti patrijarha Pavla, Louisa, naučnika Milutina Milankovića, Tesle, spomenik Ani Karenjenoj i Vronskom, spomenik sv. Vladiki Nikolaju… Spomenik Svetom Savi koji ću izvajati, imaće svetionik monumentalnih razmera. Spomenik sadrži u sebi 70 ogledalastih krstova kako bi se iskazala svetlost koja bi posetioce, – posmatrače obasipala nebeskim sjajem. Sam postament biće visok tri metra sa 24 stepenika, koji su dirke jednog sistema zvona. Svaki posetilac će, penjući se do spomenika, odsvirati Himnu Svetom Savi, a koja će zajedno sa velelepnim spomenikom činiti prekrasan sklad duhovnosti Svetoga Save i Himne posvećene prvom Prosvetitelju srpskoga naroda.
Rođeni ste u Aranđelovcu, živite i radite u Dalju? Za dvadeset sedam godina rada izvajali ste preko dvestotine skulptura… Subotička književnica Dajana Diverno dala vam je svojevremeno svoje odobrenje da izvajate njen akt u kamenu, pod imenom „Srce kobre“ u čast Dajaninog romana ”U srcu kobre”? Ideju za ovaj rad dala vam je sama autorka uz reči kako je zagrljaj ili poljubac kobre nešto o čemu je dugo maštala. Završili ste i bistu Tošeta Proeskog?
-U jednoj od molitvi u svetome hramu osetio sam Tošetovo duhovno prisustvo i istog momenta znao sam da moram da ga izvajam. Da moram umoliti Boga i materiju da stvorim delo dostojno njegove lepote. Tošetova lepota je ogromna. I ako je neko imao osmeh anđela, i ako je neko imao glas serafima i ako je neko imao pogled pun nežnosti i ljubavi, to je onda Toše. Ovakve svoje vajarske poduhvate ne smatram običnom izradom statue, nego materijalizacijom novog načina razmišljanja. Umetnost nije da se svidi nego da izazove reakciju. Da stvori u čoveku buru. Da ga uskomeša, uzvitla. Poštovaoci ovoga što ja radim, uzgred sam i pisac, ogledalo su anđela u kojem se ogleda moja duša i moja ljubav. Nadam se da ću i dalje biti dostojan njihove blagonaklonosti i pažnje, i svezujem ih sve u savez Ljubavi Hristove.
DRAGAN STODIĆ
