Redakcija Slika Rajke Kujundžijević iz Budve
Rajka Kujundžijević, o sebi, slikarstvu i svom lirskom ekspreisonizmu i nadahnuću
HVATAM PROLAZNE FENOMENE, SVETLOSTI I SENKE
U akvarelu Kujundžijevićeva, prezentira potpuno drugačiji svet i život vezan za mediterasko podneblje, i lep izlet u realnost, dok se na njenim slikama osluškuje muzika mora, cveća…
BUDVA – Ekspresionista Rajka Kujundžijević iz Budve vodi poznatu školu slikanja. Ona je primer slikarke povučene trenutkom u životu duha. Sliku shvata kao mogućnost izraza dubinskih sfera svog subjektivnog doživljaja života i zamki koje nam život nameće. ZKaže da o likovoj umetnosti i svom stvaralaštvu, i prenošenja svojih emocija na slikarsko platno, može dugo da govori, osvrčući se na epohe koje su za nama i na umjetnike i vrsne majstore koji su napravili neprevaziđena umjetnička djela.
– Često razmišljam o svojim slikama. U tom procesu se stvaraju u meni i mešaju najrazličitija osjećanja. Od tuge do ekstaze. Taj čitav spektar osećanja se transformiše u likovni izraz, zapravo slikarstvo – priča Rajka Kujundžijević i nastavlja – Između početka i realizacije stoji motiv. Motiv je okidač i pokretačka snaga koja u meni pokreće energiju, koja čuči u meni. Tada nezadrživo krećem u izazov i avanturu zvana slika. Uzbuđenje pred papirom ili platnom ne može se ni sa čime uporediti. To rađanje je lična stvar. Tu sam ja i univerzum.
Rajka je rođena u Kotoru, a na inicijativu našeg poznatog slikara Jovana Ivanovića, počela je sa samostalnim izlaganjem svojih radova 1983. godine u Budvi, zatim na Cetinju, u Kotoru, Vrbasu,… Učila je i usavršavala se uz poznate majstore slikarstva u studiju za dizajn pri budvanskom Kulturnom centru uz Rajka Flisa, slikara, dizajnera.
Kaže da je za nju pred štafelajem najteže početi i uslovno rečeno “baciti prve boje”. Njeni poštovaoci godinama pamte njene slike i po neobičnim imenima koje im daje: ,,Ostrige-Oplodnja”, ,,Pogled peko ramena”, ,,Morska nimfa”, ,,Budva u sutonu”, ,,Bura života”, ,,Borba neba”, ,,Susret-morsko dno”…
– Nekada imam već formiranu sliku u glavi. Srećna sam ako i približno realizujem ono što mi je došlo kao vizuelizacija. Obično su to slike rađene u ulju, studiozno i dugo. Vremenom sam se oslobodila duhovno a i moja ruka je postajala sve uigrana. Rekla bih ponekad majstorska. Oduvek sam volela tehniku akvarela. Uvidela sam da ta zahtevna tehnika meni ide od ruke, da moj avanturistički, senzibilni duh, može na taj način najbolje da se izrazi – napominje slikarka koja je izradila mnoge plakate za Grad teatar. Ilustrovala je i knjigu dr Sava Bojovića ,,Bračni život”. Izlagala je i na grupnim izložbama. Njene slike su našle put do mnogih adresa po svetu.
– Slikajući akvarelom, hvatam prolazne fenomene, svetlosti i senke. Najčešće iz prirode, mada moram napomenuti da akvarel koristim i za apstrakciju, pritom koristeći i druge tehnike i materijale. U akvarelu postižem tu prefinjenu nijansu i stapanjem boja koja se mojim intervencijom zaustavlja i suši, dobijajući gotovo prozirne nijanse. Kasnije pojačam segmente koje treba pojačati. Koristim gušći akvarel, najčešće kada ide mokro na suvo. Ipak je najveći izaziv kada radim ,,mokro na mokro”.
Motivi su mi najčešće priroda, cveće i potpuna apstrakcija. Sve zavisi od motivacije.
– U akvarelu sam radila i portrete, zatim ikone… Osobenost mojih slika u akvarelu je u boji koju izabiram, najčešće plava, ljubičasta, smaragdno zelena, ružičasta, žuta itd. Akvarel kombinujem sa akrilikom, jer se obije tehnike rastvaraju vodom – priča slikarka i nastavlja – Još nešto o inspiraciji. Pažnja i percepcija su mi jake, tako da bukvalno u trenu zapamtim neki tren ili motiv za sledeću sliku koja tek treba da nastane. Naravno tokom rada trpi transformacije, sve dok ja ne budem zadovoljna. Tada dolazi u mojoj duši do ekstaze. Ipak treba da prođe izvesno vreme da ocenim da li je dovoljno dobro urađena i da li je drugi prihvataju. Tada je pun pogodak…
Rajku pojedini kritičari svrstavaju u lirski ekspresionizam.
– Ja im verujem. Područje na kojem živim, Budva me snažno inspirišu. Velika količina lepote i energije ne mogu ostaviti ravnodušnim ni jednog umetnika. Ipak da to nije dio moje duše ne bi me ni dotaklo. Iako već dugo slikam, moje slikarstvo je za mene mladalački izazov. Iako je moje slikarstvo kroz decenije trpelo transformacije, ostalo je prepoznatljivo moje pismo ili stil, jednostavno slikam za sebe samu i sve ko se nađe u njemu, to je ljubav bezuslovna – završava Rajka Kujundžijević za koju je likovni kritičar Svetislav Šljukić rekao i zapisao da da su ,,njena istraživanja usmerena na akvarel i ulje na pegamentu, koji čine sintezu teničke strukture, ulje na platnu i akvarel, jer u akvarelu Kujundžijevićeva, prezentira potpuno drugačiji svet i život vezan za mediterasko podneblje, i lep izlet u realnost, dok se na njenim slikama osluškuje muzika mora, cveća, šiblja, a muzika boja, uhvaćenin trenutak, otkrivaju nam vedrinu i polet sa kojim slikarka pristupa likovnom problemu”.
DRAGAN STODIĆ
