Redakcija Đura Šefer Sremac
EVROPSKA BALADA
Hoće li nam biti dobra klopa
kad Uniju proširi Evropa!?
Deca znaju za evropske bajke:
grickaćemo – mršave okrajke.
Živećemo gladni, od turizma,
bez goriva – biće kataklizma.
Šta će nama pasoši i vize
nema za šta pas da nas ugrize?
A posebna priča biće, zna se,
nećeš jesti ni rođeno prase!
Ptičurine na (ev)ropskoj grani –
sve su lešinari i gavrani.
Čipovi će biti nam u glavi,
Veliki Brat stalno da te davi.
Na „inglišu“ sve ćeš govoriti,
sam’ po kući srpski ćeš zboriti!
A brend srpski, „stara šljivovica“
na dar biće (ev)ropskih p ̓ janica!
Željni ćemo biti i malina,
„mangulicā“ nestaće slanina.
Pšenica će poželet Srbalja,
a Srbalja – manje od grobalja
* * *
ODA SATIRI
Kad se skupi književna bratija
perom britkim nepravde razbija.
Satirikus vešto čuda stvara
dvorskom ludom pravi kralja, cara.
Nikad nisu krave mu na broju
političke bundeve po kroju.
Za magarce, bikove ne mari
navik’o je da im blagodari.
U stihu im poje (r)epigrame
bez repa ih izvodi – iz tame.
Nađe se tu i pesma u rimi
satirikus njom (ne)pravdu snimi.
Kada hoće dušu da izleči
stihom zveči – sve satira ječi!
Za melem mu vic i šala služi
s komedijom voli da se druži.
Humoristička je slatko-gorka priča
kad privredu šiba i – veliča!
Ta se raga ni biča ne plaši
kad Don Kihot s kopljem na njoj jaši.
Vija vitez oblake neznane
vetrenjače – divove bez mane.
Satirom se tako pisci slade
muze zovu da im slavu grade.
* * *
Dosta mi je (r)epigrama pusta
moj pas laje – ne zatvara usta!
Dok Vlada mu lavež odobrava
repom im se ruga – prava strava!
.
Књижевник Ђура Шефер Сремац (12.02.1950, Рума), професор југословенскихкњижевности, објавио је следећа дела:
„Титов венац сонета“ (1982), родољубива поема, Нови Сад; „Звездане њиве“ (1987), озбиљна поезија, Сремска Митровица; „Тамбурица, коло и песма румских Брежана“ (1994), монографија ХКПД-а „Матија Губец“, Рума; „ Досетљиве доситејке“ I, II (1995, 2003), басне у стиху, Нови Сад – Рума; „У Вуковој ризници речи“ (2002), азбука у стиху, Рума; „Колевка сремског паора“ (2005), озбиљна поезија, Рума; „Пикали смо лопте крпењаче“ (2007), поезија за децу, Рума; „К’о сатаром сатире ме сатира“ (2008), афоризми и сатирична поезија, Рума; „Паника граматика“ (2009), поезија за децу, Рума; „Лабудов пев“ (2009), сонетни венац (љубавна поезија), Рума; „Сремачки шеретлуци“, збирка прича хумора и сатире, I Е -издање, DHIRA, Кüsnаcht, Schweiz, 2011.
„Бећарасти сремачки (р)епиграми“, хумор и сатира, Градска библиотека „Атанасије Стојковић“, Рума 2016.
Добитник је више награда и признања: ДИПЛОМА за родољубиву поезију,Републичка смотра поезије за децу и омладину, Београд 1982; „НАЈ НАЈ ОСМЕХ 2000“, Лазаревац; КЊИЖЕВНА НАГРАДА „Војислав Илић Млађи 2005“, Жабари; НИУ „Наша реч 2005“ (трећа награда, сатирична прича), Лесковац; „БЕЛО ПЕРО 2006“ (поезија и проза), Житиште; ПЛАВА ПОВЕЉА (2005), АМФОРА и „ЗЛАТНА ПОВЕЉА“ (родољубива песма) − Панонски галеб XX, 2009, Суботица-Палић; „КУЦУРСКИ КЛИП 2009“, ПРВА НАГРАДА, Куцура – Врбас; „DIOGENIS 2009“ (трећа награда, сатирична прича) „DIOGENIS 2010“, ПРВА НАГРАДА, сатира, Сарајево ; „Кочићевим сатиричним пером 2010“, Челарево (трећа награда); ДИПЛОМА „Сатира је алтернатива безумљу“, II МЈЕСТО за најбољу пјесму на конкурсу ПРВЕ САТИРИЧНЕ ПОЗОРНИЦЕ МаксМинус, Сарајево, БиХ, 2010; „ЗЛАТНИ АФОРИЗАМ 2010“ (и укупни победник фестивала), Мркоњић Град; „ПЛАКЕТА СИМА ЦУЦИЋ 2010“ (књига поезије за децу„ПАНИКА ГРАМАТИКА“), Ново Милошево; ДРУГА НАГРАДА за СЦИ&ФИ афоризам 2010, Удружење грађана научне фантастике, Нови Београд; ПОЗЛАЋЕНИ АФОРИЗАМ 2011. и НАЈЗАСТУПЉЕНИЈИ АУТОР, Мркоњић Град; ПРВА НАГРАДА, међународни конкурс „ЕКОЛОШКИ АФОРИЗМИ“, Врбас, 2011; ШИПАК ГОДИНЕ (трећа награда за причу), Београд, 2011.
НАЈДУХОВИТИЈИ АУТОР 2011, Лига духовитих, Београд 2012; ПРВА НАГРАДА – САТИРИКУС 1. РЕДА, Мркоњић Град, 2012. и 2013; ЛАУРЕАТ међународног фестивала хумора и сатире „КУЦУРСКИ КЛИП“ 2009, 2012, 2013, 2014, Куцура, Врбас;
ПОХВАЛА за причу „Кад на дуду роди грожђе“, Четврти међународни књижевни конкурс „Драган Жигић“ 2012, Београд, УСКОР (Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању); ПОХВАЛА за епиграме, на истом конкурсу 2013; НАЈЉЕПША ЉУБАВНА ПЈЕСМА И ЦИКЛУС ПЈЕСАМА на 13. конкурсу љубавне поезије „Љубави, чежњом те зовем“, Мркоњић Град 2014; TРЕЋА НАГРАДА за сатиричну причу, конкурс Авлија, Рожаје 2015; ПРВА НАГРАДА „КУЦУРСКИ КЛИП 2015“ (еколошка тема).
КЊИЖЕВНА НАГРАДА „Клуба умјетничких душа“, Мркоњић Град 2016, за циклус песама, XV Конкурс љубавне пјесме над пјесмама. ДИПЛОМА – Сатирикус Iреда, XV jавни конкурс хумора и сатире, Мркоњић Град 2016.
Заступљен у антологијама, лексиконима и зборницима поезије, прозе и афористике: Рале Нишавић: „Невенова антологија савременог српског песништва за децу и одрасле“, Нови Сад, 2005; Милутин Ђуричковић: „Коло пријатеља“, антологија поезије за децу и младе, Београд, 2007; Селимир Милосављевић: „Непролазни“, песници српске књижевности кроз векове, Јагодина, 2008; Перо Зубац: „Кад срце засветлуца“, АНТОЛОГИЈА новијег српског песништва за децу и младе, Рума, 2009; ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА, I, II , Београд, 2001, 2002 – М.Д. Игњатовић и М.К.Трнавац; ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ – проф. др Тихомир Петровић, Врање 2001, Нови Сад 2008; Павле Поповић: АФОРИЗМИ I, II, III, IV – међународни ЗБОРНИЦИ АФОРИЗАМА, Кüsnаcht, Schweiz, Сарајево – Крушевац, 2011.
Зборници: ГАРАВИ СОКАК, XXIII и XXIV међународни сусрет песника, Инђија 2012, 2013. и 2015.; Књижевни клуб КУД „КАРАЏИЋ“, Лозница: 33. ВУКОВИ ЛАСТАРИ, Лозница 2012; Зборник радова ЧЕГАРСКЕ ЗОРЕ, УП „ЧЕГАР“ Ниш 2012; Алманах афористичара АФОТЕКА, књ.1, Параћин 2012; АФИРМАТОР, Зборник радова бр.1, Младеновац 2013; НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ 2012, Савремена књижевност, књ.147, АлмаБеоград, 2013. и 2015.
Сарадник је више листова и часописа у земљи и иностранству:
Шипак – Београд (од бр. 1, година Прва, април 2011.) Носорог – Бања Лука (стални сарадник), Поета – Београд, Балканске зоре – Нова Варош, Сремске новине СремскаМитровица, Aфоризам-ЈЕЖ (УБССЈ), Београд, Афирматор, Београд, Часопис Сретања и УП Чегар – Ниш, Авлија, Рожаје, Црна Гора, Суштина поетике, књижени часопис и др.
Био је аутор сатиричних колумни часописа ШИПАК: „Књига је светиња, а светиња се не дира“, „Тако народ каже“; СИРМИУМИНФО – „Књига наша насушна“.
Почасни члан je Књижевног – Иродалми клуба и сарадник листа Сунцокрет, Суботица-Палић; редован члан ХКПД „Матија Губец“ Рума (oд 1989); члан Удружења за заштиту ћирилице, Нови Сад; члан Удружења писаца Чегар, Ниш; сарадник и члан Секције балканских сатиричара Србије ЈЕЖ (УБССЈ), Београд.
Ђура Шефер живи у родној Руми.
