Redakcija
ЛЕТЊА УЖАРЕНА ПЕСМА
Та дивна златна времена
Чим зрачак упре у окно прозора
у загрљај ме призива зора.
Сву ноћ ме мазише перјани јоргани
срце ми грејаше младости дани.
Маме ме пшеницом злаћаном њиве
коње упрежу зоре рањиве.
Под тактом копита млада чилаша
у шарагљама ми сан рађа снаша.
Колеба бостана страст нам скрила
љубави бајка крила развила…
Коња терам у сремску авлију
широких руку поздрављам прију!
* * *
Пројездише лета… Снови чиграју,
цветним детињством дечица играју!
До крви пете им стрњика сече,
циче и плачу, к’о јагњад блече!
Звонко врискају по воћњацима
жеђ лета гасе у потоцима.
Сунце им колач златни рађало
хрскаву корицу хлеба крцкало.
Из кукуруза виркају клинчићи –
цурице цветнице, синчићи клипчићи.
Детињство баца сунца букете,
деца босонога летом лете!
Ех, све се у пустој младости збило,
златно ми доба опет се снило.
.
ЈЕСЕЊИ (НЕ)ЗДРАВИ ЕКОЛОГИЗМИ
Kоб њива звезданих
(Затрована мре бразда
њиве – некада звездане!)
Опружише се бразде тамне
под сводом плачнотуробним.
Дан уморно тежак
сељаку на грбачу засео.
Машина разгоропађена
ала равнице
стење и брекће
шкљоцара и ланцара
црницу бездушно рањава
посекотином двобраздном.
Гракалице црноперасте
разором увијају
црнорепасту змијурину.
Снове тмина слути
црница валовита.
Пропети облаци
гривама растућим
вранастим прете.
Кишолики дан
сељаковој шубари црној
поздраве шаље немуште
а он их ипак разуме.
О, црне ли судбе!
Затрована мре бразда
под небесима безнадежним
трећега хиљадугодишта.
Заувек заметене
у талозима времена
њиве некада звездане!
„Човек и животна средина“
ДАНАС …
– ЛОШЕ СМО ПОЧЕЛИ, ДОБРО ЋЕМО ЗАВРШИТИ
– РЕЧЕ ЂАВО И АКТИВИРА АТОМСКУ БОМБУ.
ЗИМСКИ ЕКОЛОГИЗМИ
Нигде пута нити путоказа
Деда Мраза завејана стаза
нигде пута нити путоказа.
Шта ће нама чистилице разне –
еколошке мозгове да празне!
Некад су друм чистили путари,
за снег данас требају рудари (!?).
Здравије су снежне вејавице
нег’ отровне кише пијавице.
За огрев су дрва најздравија –
у камину сунчани плам сија.
Има вајде од мекана снега –
мала моја ваља се са брега!
После жегā стиже ледно доба –
гарантује низ атомских пробā.
Риче, дахће јадник бели меда
топи му се задња санта леда.
Можда ћемо у космос побећи
кад нас дрмне атомски рат – Трећи!
ПРОЛЕЋНИ ЗАТРОВАНИ ЕКОЛОГИЗМИ
МОКРИ (Р)ЕПИГРАМИ
О, поплаво, имаш ли милости
У Страдији влада катастрофа,
не помаже ни канта ни кофа!
О, поплаво, имаш ли милости,
политика доста ломи – кости.
У Африци влада смртна суша,
а нама је воде пуна гуша!
Кинески нас штите кишобрани,
ветар дуне – кишобран не брани.
Пливају нам кокошке и овце,
ко ће раји надокнадит новце!?
* * *
Посланици већ крећу у блато:
није мала ствар – камера, бато!
Златну мудрост сипа „мокра“ Влада:
„У ванредном стању – баш се страда!“
Киша лије, вода је на цени,
профитери точе, благо мени!
Спаса нема, добра бити неће,
срећом, бог нам припремио свеће.
Шиба вода, нигде чамца нема,
ој Страдијо, невреме не дрема!
(Од)увек ситуација ванредна
ћар донесе за лица безвредна.
Политичар кад у „блато“ пада,
још се горим поплавама нада.
Бог ће знати куд ли нам брод плови,
без курса су и јава и снови.
Снимили га у чамцу „Дунавцу“,
вода плитка – плића политика!
* * *
Мајко мила, нисам риба, зна се,
више личим на – блатњаво прасе!
Да запече златна звезда с неба,
под поплавом то Страдији треба.
Због поплава нема ни кајсија –
затрована ракија нам прија!
Канте су нам смећем процветале
кад ће цвати зумбули и лале!?
Хитна мера: затварајте школе!
И од знања – поплаве су горе!
Мала моја веш крај реке риба,
Сава гледа: – Аууу, здрава риба!
(Р)ЕПИГРАМИ: ПРАЗНЕ ШТАЛЕ – СТОКЕ ВИШЕ НЕМА
Штале празне паора Сремаца
политико, дај бар магараца.
Кука Сремац, остаће без брака –
без шункица, шваргла и чварака!
Вуци сити, стоке више нема
„пулин“ с газдом на ледини дрема.
Скочи бува на гладну крмачу
почеле јој очи да искачу!
Стигла нам је криза парализа –
смешка нам се као Мона Лиза.
Сремска њиво, за орање тешка,
у парлогу сва си – где је грешка!?
Сејем репу – остаћу без репа
накупац ме са ценама цепа!
Гладни вуци још овчице броје
што пред фирмом у стечају стоје.
Сита влада – богата парада
од лавине снежне ће да страда.
Накупац ми мерка богат свињац…
Неста стоке – поста кокошињац!
.
АПОКАЛИПТИЧКИ АФОРИЗМИ
НЕБЕСКИ НАРОД
.
Озонска рупа кожу нам дере
Јахачи Апокалипсе се цере…
Небески народ никако нисмо
к’о земаљско стадо сви – покисли смо.
КОНТЕЈНЕР
.
Контејнер је згодна справа
за бачене посластице,
измисли га мудра глава
за сироте породице.
ГЛАДНИ ЗЕМЉАНИ
.
Цивилизација узима меру
планета Земља скреће нам пажњу:
„Хало, мајмуни, у контејнеру
имате – печено прасе на ражњу!“
