Redakcija Đura Šefer Sremac
BOJ NA TENISKOM POLJU
(T R I P T I H)
(Boj ne bije tenisko oruđe, već boj bije srce u Novaka.)
I
PUCA NOVAK – SATRLA SE TRAVA
Šta se žuti na travi zelenoj:
da l’ je jaje ili pile žuto?
Da je jaje već bi se izleglo,
pile da je – ta, već bi pobeglo!
Nit je jaje, niti pile žuto,
neg’ loptice junaka NOVAKA.
On ratuje na Vimbldon polju
svima trta, ne žele nevolju.
Bitku bije reketašku svetsku,
sve junaci bolji od boljega.
’Oće NOVAK da udari recku
nek se znade da reket imade!
Stasit junak hoće na megdana
prevari se, jadna li mu nana!
Kad NOVAKA ugledao kneza
Rodžer plete kilt od novog veza.
Tu se desi „Rafa“ od Španije
bolje da i nije dolazio
sinjorinu svoju ostavio
pod čadorom Rikarda delije.
Eh, NOVAČE, teniski junače,
smanji tempo, loptica je mala,
od brzine satrla se trava –
klizi noga viteza Nadala!
Jurca lopta Đokovića sera,
svetskog asa, od glasa servera,
voza „braću“ s juga do severa –
Nadal „Rafu“, „Roćka“ Federera.
.
II
NOVAK PUCA – SRCE STRAHOM GRCA
Šta se trese širom Zemlje kugle:
da l’ pucaju teniski topovi
ili grmi Gromovnik Ilija –
pa padaju loptice okrugle!?
Niti grmi Gromovnik Ilija
niti riču topovi teniski
već to junak lopticama vija
protivnike – sve udarci niski!
Žuta đulad nežnu vilu budi –
taman malo sanka uhvatila
od teniske žurke bučnih ljudi.
Govorila posestrima vila:
– Teniseru, delijo neznana,
što li jajca ispaljuješ žuta
ne mogu im uhvatiti puta?
Kog junaka ti si namerio?
A to beše delija tenisa
po imenu ĐOKOVIĆ NOVAČE.
Svakog momka sa planete zbrisa,
kada puca – protivnik mu grca!
Kao krojač uze svakom meru –
blago ruci i njenom serveru!
Blago rodu, rodila ga majka
posestrila vila sa oblaka!
Progovara NOVAK, momče mlado:
– Zdrava bila, posestrimo vilo,
evo ima godinica dana
kako mi se prvo mesto snilo.
Sve vitezi u zelenu polju
bez dorata i bez koplja bojna.
Div-junaci pali u nevolju,
čuda čini loptica ubojna.
.
– Čuj, NOVAČE, moj brate vilinski,
okani se ratovanja pusta,
grickaj travu, baš je svetska, gusta!
Kakav tenis – imam podrum vinski!?
Odgovara „NOLE“, prvak mladi:
– Idi, vilo, te zbijaj oblake,
ne teraj mi junake nejake
treba uzet’ turnire neznane!
Ako meni do nevolje dođe,
vitez hoće dopasti nesreće,
vezat’ ću ga uz to reket-koplje
u tri seta – četir’ videt neće!
Nek se divi navijačka raja
kako lete žuta tenis-jaja!
Ti ih, vilo, skupljaj do nebesa
dok se puni evrićima kesa.
Al’ govori od uroka vila:
– Grešiš, braco, ne imala krila,
naleteće vitez sa reketom
pomislićeš da bije raketom!
Izgubićeš pamet bistre glave
no spusti se sa Olimpa slave,
u zagrljaj kreni svojoj ljubi
ne daj, braco, da je tuđin ljubi.
Razljuti se nejaki NOVAČE
ne zna da l’ da bije ili plače!
Riknu „NOLE“ – odjekuju gore
valja njemu ljubljenoj na more.
O, kako se junak rasrdio:
iz ruku mu lopta zlatna seva
te napada i zdesna i sleva
ta, ni Olimp da je osvojio!
Pod patikom sve pršti kamenje,
na prsima trese se ordenje!
Strašno puca ĐOKOVIĆU bēže,
reketaši svi od njega beže!
.
Kad to vide posestrima vila
mahnu rukom, čarobnim štapićem
i odjezdi nebeskim putićem,
sama sebi ’vako govorila:
– Gde sam bila, gde sam dangubila?
Kraj poljane bagrem beli cveta,
ja šacujem junaka tenisa
divim mu se veštini – reketa!
Sa čim ga je majčica salila:
da l’ od srebra ili žuta zlata,
il’ od kola srbijanskog svila!?
Gledaj svata – zlatni pehar hvata!
Knjigu sitnu piše Novak stari:
– Predsedniče, evo ti zamene,
sin osvetla srpski obraz časni,
sad za presto nikako ne mari!
Tako junak od megdana bije
protivnike – srce strahom kuca!
Zbrisa NOLE bone šampione
na svetu mu nigde ravna nije!
Staro, mlado na teren uteklo,
sve što rekli – od Boga se steklo.
Blago majci koja ga rodila
Srbija ga zemlja iznedrila!
III
BITKU BIJE NOVAK OD SRBIJE
Ima jedan dobar junak mladi
u Srbiji – zemlji Nedođiji.
Za Srbiju ne zna sveta pola,
ta, ko ne zna za ĐOKOVIĆ NOLA!?
Kad s Avale zariču topovi,
reketaški razviju se snovi:
boj vojuju teniseri mladi –
gledaj, svete, kako se to radi!
Širom sveta poznate delije:
NOLE, TIPSA, JANKO i NENADE,
jedan bije, a drugi dobije,
treći kači – pale po nejači!
Biju loptu u dva do tri seta,
viteški je poklonit’ dva gema,
navijačka trese se planeta
dok protivnik iza mreže – drema.
Od jednoga do drugog turnira
leti NOLE – nijedan ne bira.
K’o u šahu armija piona
popada pred rukom šampiona.
A kada se završe mečevi,
NOLE srećan – lete autogrami,
poraženi beže k’o zečevi,
a on maše bratu, tati, mami…
Bitku prati i ženica mila,
lepa, mlada k’o barbika draga,
od NOLETA – „Srećka“ načinila!
Pazi, NOLE kud odlazi snaga!
Eto tako NOVAK Zemljom vlada,
PRVAK SVETA barjak srpski vije.
Daj nam, Bože, još tenis-parada –
BITKU BIJE NOVAK OD SRBIJE!
