Redakcija Ђура Шефер Сремац
БОЈ НА ТЕНИСКОМ ПОЉУ
(Т Р И П Т И Х)
(Бој не бије тениско оруђе,
већ бој бије срце у Новака.)
I
БИТКУ БИЈЕ НОВАК ОД СРБИЈЕ
Има један добар јунак млади
у Србији – земљи Недођији.
За Србију не зна света пола,
та, ко не зна за Ђоковић Нола!?
Кад с Авале заричу топови,
рекеташки развију се снови:
бој војују тенисери млади –
гледај, свете, како се то ради!
Бију лопту у два до три сета,
витешки је поклонит’ два гема,
навијачка тресе се планета
док противник иза мреже – дрема.
Од једнога до другог турнира
лети Ноле – ниједан не бира.
К’о у шаху армија пиона
попада пред руком шампиона.
Битку прати и женица мила,
лепа, млада к’о барбика драга,
од Нолета – „Срећка“ начинила!
Пази, Ноле, куд одлази снага!
А када се заврше мечеви,
Ноле срећан – лете аутограми,
поражени беже к’о зечеви,
а он маше жени, тати, мами…
Ето тако НОВАК Земљом влада,
ПРВАК СВЕТА барјак српски вије.
Дај нам, Боже, још тенис-парада –
БИТКУ БИЈЕ НОВАК ОД СРБИЈЕ!
II
ПУЦА НОВАК – САТРЛА СЕ ТРАВА
Шта се жути на трави зеленој:
да л’ је јаје или пиле жуто?
Да је јаје већ би се излегло.
пиле да је – та, већ би побегло!
Нит је јаје, нити пиле жуто,
нег’ лоптице јунака Новака.
Он ратује на Вимблдон пољу,
свима трта, не желе невољу.
Битку бије рекеташку светску
све јунаци бољи од бољега.
’Оће Новак да удари рецку
нек се знаде да рекет имаде!
Стасит јунак хоће на мегдана
превари се, јадна ли му нана,
на Новака ударио краља –
Роџер страшни, ал ̓ образ укаља.
Ех, Новаче, тениски јуначе,
смањи темпо, лопта лудо скаче,
лети травом, непозната смера,
ван домета Рође Федерера.
Сева танад Ђоковићасера,
светског аса, од гласа сервера,
изнад траве с југа до севера –
џабе славе „Роћка“ Федерера.
III
НОВАК ПУЦА – СРЦЕ СТРАХОМ ГРЦА
Шта се тресе широм Земље кугле:
да л’ пуцају тениски топови
или грми Громовник Илија –
па падају лоптице округле!?
Нити грми Громовник Илија
нити ричу топови тениски
већ то јунак лоптицама вија
противнике – све ударци ниски!
Жута ђулад нежну вилу буди –
таман мало санка ухватила
од тениске журке бучних људи.
Говорила посестрима вила:
– Тенисеру, делијо незнана,
што ли јајца испаљујеш жута,
не могу им ухватити пута?
Ког јунака ти си намерио?
А то беше делија тениса,
по имену Ђоковић Новаче.
Сваког момка са планете збриса,
када пуца – противник му грца!
Као кројач узе сваком меру –
благо руци и њеном серверу!
Благо роду, родила га мајка
посестрила вила са облака!
Проговара Новак, момче младо:
– Здрава била, посестримо вило,
ево има пар година дана
како прво местоомилило.
Све витези у зелену пољу
без дората и без копља бојна.
Див-јунаци пали у невољу,
чуда чини лоптица убојна.
– Чуј, Новаче, мој брате вилински,
окани се ратовања пуста,
грицкај траву, баш је светска, густа!
Какав тенис – имам подрум вински!?
Одговара „Ноле“, првак млади:
– Иди, вило, те збијај облаке,
не терај ми јунаке нејаке,
треба узет’ турнире незнане!
Ако мени до невоље дође,
витез хоће допасти несреће,
везат’ ћу га уз то рекет-копље
у три сета – четир’ видет неће!
Нек се диви навијачка раја
како лете жута тенис-јаја!
Ти их, вило, скупљај до небеса
док се пуни еврићима кеса.
Ал’ говори од урока вила:
– Грешиш, брацо, не имала крила,
налетеће витез са рекетом,
помислићеш да бије ракетом!
Изгубићеш памет бистре главе,
но спусти се са Олимпа славе,
у загрљај крени својој љуби
не дај, брацо, да је туђин љуби.
Разљути се нејаки Новаче,
не зна да л’ да бије или плаче!
Рикну „Ноле“ – одјекују горе,
ваља њему љубљеној на море.
О како се јунак расрдио:
из руку му лопта златна сева
те напада и здесна и слева
та, ни Олимп да је освојио!
Под патиком све пршти камење,
на прсима тресе се ордење!
Страшно пуца Ђоковићу бēже,
рекеташи сви од њега беже!
Кад то виде посестрима вила,
махну руком, чаробним штапићем
и одјезди небеским путићем,
сама себи ’вако говорила:
– Где сам била, где сам дангубила?
Крај пољане багрем бели цвета,
ја шацујем јунака тениса
дивим му се вештини рекета!
Од чега га мајчица салила:
да л’ од сребра или жута злата,
ил’ од кола србијанског свила!?
Гледај свата – златни пехар хвата!
Књигу ситну пише Новак стари:
– Председниче, ево ти замене,
син осветла српски образ часни,
сад за престо никако не мари!
Тако јунак од мегдана бије
противника – срце страхом куца!
Збриса Ноле боне шампионе
на свету му нигде равна није!
Старо, младо на терен утекло,
све што рекли – од Бога се стекло.
Благо мајци која га родила,
Србија га земља изнедрила!
