Đura Šefer Sremac: Političko brvno (Treća nagrada časopisa Avlija za najbolju priču u regionu za 2014. godinu)

Srela se na političkom brvnu, bolje reći, na ulaznom kapidžiku u velelepno zdanje, sveznajuću državnu Skupštinu, dvojica bradonja, nalik na dva jarca iz čuvene basne. Može biti da su slični, ali ne mora da znači, kako narod veli. Čim u predvorje mermerno uđoše, prepametna zdanja bez znanja, već s vrata započeše kavgu stranačko-političku. Inat je inat, pa ti vidi, brale moj!

‒ Koji li si ti faktor pred ovim forumom narodnim? Kakve li te vode vilinske nanele ovde, poslaniče vetropirni? – zamekeće prvi jarac skupštine.

‒ Ćuti, nerastu jalovi! Idi tamo u svoju svinjarsku selendru! Ti ćeš da mi kažeš kud ću ja da stičem karijeru… ‒ ne ostade mu dužan drugostepeni jarac poslanički, ali čova koji drži do svog nepostojećeg prestola. ‒ Možda se to drukčije čini, putem oružja, u tvom tajkunskom analfabetskom carstvu!?

‒ Ej, ej, o’ladi malo! Vidi ti učenjaka! Pazi šta govoriš! Sedma sila sve snima. Nemoj da te opaučim sa par ’iljada evrića za klevetu, znaš!?

‒ Ha-ha-ha! A kome da me tužiš kad gospoda notaroši beže od posla k’o đavo od krsta, ne daj bože, k’o da su direktni potomci komunjara, ma šta to danas značilo!

‒ Majmune jedan politički! Gde si ti do sada veslo sis’o!?

‒ Ćut’, bre, siso jedna, sigurno nisam u tvojoj selendri, sa dva reda kućeraka i obaveznim kazančetom za rakiju, kamufliranim šibljem i rastinjem pri dnu džibrinog potoka.

‒ Ma, šta mi napriča za ovo kratko vreme! Ti i plitka rakijska politika, pomoću štapa i kanapa… Naravno, i tajkunskih pivki i večerinki.  Nemoj da ti oduzmem dozvolu za reketiranje, znaš već kojih veličina.

‒ Kako li si samo obavešten, ni da ti CIA sedi za vratom kako bi utrdila odakle smrdi korupcija!  Ne znam samo ko je iš’o za šargarepom na štapu posle bager-revolucije, klošaru jedan nedotupavni!

‒ E, sad si ga baš preter’o, pametnjakoviću! Izađi mi na mejdan televizijski, ako žena nisi!

‒ Uh, uh, tu te i čekam! Tek ćeš tamo obrati zelen bostan. Moja kumica će voditi taj politički lajt-šou, a vlasnik produkcije je mog pastorka očuh po babine linije, pa ’š da vidiš čija ovca crno mleko daje…

‒ Misliš… crnu vunu prede, nepismeni osmoškolče, sa dva razreda u tri reda…

‒ Samo ti laj i kevći k’o pulin bez ovaca ili seljak bez novaca! A tek moja šljivovica što će pos’o da učini!

‒ To ćemo još videti! Doduše, iščeprk’o sam ti da imaš i nekakvu  večernju pogrebnu školicu, ali blizu kafane zvanoj „Kod promašenih političara“… Ha-ha-ha!

I tako, letnji dan popodne, (pre)pametni ministri mejdan deliše, u prisustvu sedme sile… I javnost očekivaše sudbonosni duel na TV-brvnu političkom. Ali, kao što to obično u nas biva, svaka vika i frka za tri dana – draže je i slađe samo odapinjati ubojne strele na skupštinsko-vašarskoj pozornici, bez vidnim rezultata.

Brzo zahuktali jarci uvukoše rogove… Naravno, već sutradan ujutro, kad iz pijanih glava ispariše silni maligani, besplatni, u skupštinskom bifeu. Što bi naš narod rek’o: Za džabaluk i sirće je slatko.

Epilog: Karijeristički jarci i dan-danas se bodu, od jedne do druge sednice, tek toliko da održe rejting na skali ubojitosti – jalovih reči tvrdoglavih šupljoglavaca, na skupštinskom brvnu izborničkom. Nažalost, ponekom od takvih, jednog istorijskog dana, prinuđena glađu sirotinja raja podići će i spomenik, sa neizbežnim presecanjem vrpce (ups! – da to nije za poslednju pomast!?), u čast, slavu i hvalu za neizmer(e)ne zasluge anonimnih pregalaca na polju državnih uspeha. Amiiin!). Ako je i za večnu Stradiju – mnogo je to, brale moj!

Književnik Đura Šefer Sremac (12. 02. 1950, Ruma), profesor jugoslovenske književnosti, objavio je sledeća dela:

„Titov venac soneta“ (1982), rodoljubiva poema, Novi Sad;

„Zvezdane njive“ (1987), ozbiljna poezija, Sremska Mitrovica;

„Tamburica, kolo i pesma rumskih Brežana“ (1994), monografija KPD-a „Matija Gubec“, Ruma;

„ Dosetljive dositejke“ I, II (1995, 2003), basne u stihu, Novi Sad – Ruma;

„U Vukovoj riznici reči“ (2002), azbuka u stihu, Ruma;

„Kolevka sremskog paora“ (2005), ozbiljna poezija, Ruma;

„Pikali smo lopte krpenjače“ (2007), poezija za decu, Ruma;

„K’o satarom satire me satira“ (2008), aforizmi i satirična poezija, Ruma;

„Panika gramatika“ (2009), poezija za decu, Ruma;

„Labudov pev“ (2009), sonetni venac (ljubavna poezija), Ruma;

„Sremački šeretluci“, zbirka priča humora i satire, I E -izdanje, DHIRA, Küsnacht, Schweiz, 2011.

DOBITNIK je više nagrada i priznanja: DIPLOMA za rodoljubivu poeziju, Republička smotra poezije za decu i omladinu, Beograd 1982; „NAJ NAJ OSMEH 2000“, Lazarevac; KNjIŽEVNA NAGRADA „Vojislav Ilić Mlađi 2005“, Žabari; NIU „Naša reč 2005“ (treća nagrada, satirična priča), Leskovac; „Belo pero 2006“ (poezija i proza), Žitište; PLAVA POVELjA (2005), AMFORA i „ZLATNA POVELjA“ (rodoljubiva pesma) − Panonski galeb XX, 2009, Subotica-Palić; „KUCURSKI KLIP 2009“, PRVA NAGRADA, Kucura – Vrbas; „DIOGENES 2009“, Sarajevo (treća nagrada); „Kočićevim satiričnim perom 2010“, Čelarevo (treća nagrada); DIPLOMA „SATIRA JE ALTERNATIVA BEZUMLjU“, II MJESTO za najbolju pjesmu na konkursu PRVE SATIRIČNE POZORNICE MaksMinus, Sarajevo, BiH, 2010; „ZLATNI AFORIZAM 2010“ (i ukupni pobednik festivala), Mrkonjić Grad; „PLAKETA SIMA CUCIĆ 2010“ (knjiga dečje poezije „PANIKA GRAMATIKA“), Novo Miloševo; DRUGA NAGRADA za SCI&FI aforizam 2010, Udruženje građana naučne fantastike, Novi Beograd; PRVA NAGRADA DIOGEN 2010, Sarajevo (satirična priča); POZLAĆENI AFORIZAM 2011. i NAJZASTUPLjENIJI AUTOR, Mrkonjić Grad; PRVA NAGRADA (podela), međunarodni konkurs „EKOLOŠKI AFORIZMI“, Vrbas, 2011; ŠIPAK GODINE (treća nagrada za priču), Beograd, 2011.

NAJDUHOVITIJI AUTOR 2011, Liga duhovitih, Beograd 2012; PRVA NAGRADA – SATIRIKUS 1. REDA, Mrkonjić Grad, 2012. i 2013; LAUREAT međunarodnog festivala  humora  i  satire  „KUCURSKI KLIP“ 2009, 2012, 2013, 2014, Kucura,    Vrbas;

POHVALA za priču „Kad na dudu rodi grožđe“, Četvrti međunarodni književni konkurs „Dragan Žigić“ 2012, Beograd, USKOR (Udruženje srpskih književnika u otadžbini i rasejanju); POHVALA za epigrame, na istom konkursu 2013.; NAJLjEPŠA LjUBAVNA PJESMA I CIKLUS PJESAMA na 13. konkursu ljubavne poezije „Ljubavi, čežnjom te zovem“, Mrkonjić Grad 2014.

Zastupljen u antologijama, leksikonima i zbornicima poezije, proze i aforistike: Rale Nišavić: „Nevenova antologija savremenog srpskog pesništva za decu i odrasle“, Novi Sad, 2005; Milutin Đuričković: „Kolo prijatelja“, antologija poezije za decu i mlade, Beograd, 2007; Selimir Milosavljević: „Neprolazni“, pesnici srpske književnosti kroz vekove, Jagodina, 2008; Pero Zubac: „Kad srce zasvetluca“, antologija novijeg srpskog pesništva za decu i mlade, Ruma, 2009; LEKSIKON PISACA PROSVETNIH RADNIKA, I, II , Beograd, 2001, 2002 – M.D. Ignjatović i M.K.Trnavac; ISTORIJA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU – prof. dr Tihomir Petrović, Vranje 2001, Novi Sad 2008; Pavle Popović: AFORIZMI I, II, III, IV – međunarodni ZBORNICI AFORIZAMA, Küsnacht, Schweiz, Sarajevo – Kruševac, 2011.

Zbornici: GARAVI SOKAK, XXIII i XXIV međunarodni susret pesnika, Inđija 2012. i 2013; Književni klub KUD „KARADžIĆ“, Loznica: 33. VUKOVI LASTARI, Loznica 2012; Zbornik radova ČEGARSKE ZORE, UP „ČEGAR“ Niš 2012; Almanah aforističara AFOTEKA, knj.1, Paraćin 2012; AFIRMATOR, Zbornik radova br.1, Mladenovac 2013; NAJKRAĆE PRIČE 2012, Savremena književnost, knj.147, Alma Beograd 2013.

Saradnik je više listova i časopisa u zemlji i inostranstvu:

Šipak – Beograd (od br.1, godina Prva, april 2011.)

MaksMinus, Sarajevo (od br.1 do 44), Nosorog – Banja Luka (stalni saradnik), Poeta – Beograd, Balkanske zore – Nova Varoš, Sremske novine i Sirmiuminfo – Sremska Mitrovica, Aforizam, Beograd, Liga duhovitih i Afirmator, Beograd, Časopis Sretanja i UP Čegar – Niš.

Autor je satiričnih kolumni časopisa ŠIPAK: „Knjiga je svetinja, a svetinja se ne dira“, „Tako narod kaže“; SIRMIUMINFO – „Knjiga naša nasušna“.

Počasni član je Književnog – Irodalmi kluba i saradnik lista Suncokret, Subotica-Palić; redovan član HKPD „Matija Gubec“ Ruma; član Udruženja za zaštitu ćirilice, Novi Sad; član Udruženja pisaca Čegar, Niš; saradnik i član Udruženja balkanskih satiričara Srbije JEŽ (UBSSJ), Beograd.

Đura Šefer živi i radi u rodnoj Rumi, kao profesor književnosti.