Đura Šefer Sremac: RAJSKA PRVOMAJSKA
Uskrs proš’o, potucasmo jaja
i štrajkačku raju – Prvog maja!
Nekad davno, u srećna vremena,
Maj slavismo – osta uspomena!
Nekad beše, sad se pripoveda:
u „Jugi“ je bilo neka reda.
.
Oduvek se malo kraduckalo,
al’ se nije s parama propalo.
Nikad nije bila zemlja rajska,
al’ bar beše slava prvomajska.
Širio se miris jagnjetine
širom bratske srećne domovine.
Nadalo se u sunčana jutra
i mislilo na još bolje sutra.
Dođe doba rata nevidljiva
ne zna raja šta li se to zbiva.
Razori nas nevidljiva ala
od sedamnaest zluradih budala!
Danas nam je crno-bela java,
omladina kaže: Kul je, strava!
Čime li se omladina diči
kad živimo u satire priči!?
Radnička se klasa večno bori
al’ sa zlom se nikad ne izbori.
Ne postoji nigde zemlja rajska
lažija je slava prvomajska!
EH, MOJ BAJA S ”PRVOGA MAJA”
Vostani Serbie
.
„Vostani Serbie!
Davno si zaspala
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!“
(Dositej Obradović)
.
Visi, visi firma od „Prvoga maja“,
sve što bedno visi, mora i da (s)padne.
Preko „grane spasa“ klisn’o gazda Baja,
hale prazne zvrje… O sudbine jadne!
.
Oduvek je u nas bilo mudruh glava,
lepljivih prstiju i skrivanih prava.
I nekad se kralo kol’ko je ко mog’o,
al’ ne baš na tone, moj bože, moj bogo!
.
Cvetale nam njive, purnjale fabrike,
množila se stoka – samo po stajama (?!).
Na besplatno more vozismo radnike,
divismo se radnim, poštenim glavama.
.
Masovno cenismo radnički uranak,
žarismo roštilje šumama, gorama…
A onda nam stiže (ne)radni u(s)ranak –
pojimo se nadom, hranimo morama.
.
Ustajemo lomni, svi na levu nogu,
lajemo na zvezde tražeći izlaza…
Namnožismo slave, molimo se bogu,
na kraju tunela da zasija staza.
.
Gde li su nam bajke „nebeskog“ naroda?
Gde su pokopani slavni drevni spisi?
Zar smo svi sazdani od bednih izroda!?
Vostani Serbie, još pokojna nisi!
