Redakcija Elma Selimi
Turšija
Žena
srednjih godina,
tri sedišta od mene,
dremljiva i žuta,
mrmlja.
Pomera kese i kukove
sa sedišta u autobusu.
Nezadovoljna je
u braku…,
zbog teškog rada,
grubih šaka,
svojom sudbinom.
Znojavim rukama
hvata se za žilav vrat,
guši se.
Intimno opipava
puls smrti
kao međunožje,
misleći da će na sedištu
do mene manje boleti.
Rado bih joj vrisnula:
Sedi tu gde jesi!
Gledaj kroz prozor
na drum,
na zlo- između maslačaka.
Slušaj muziku, pevuši,
budi ostatak u broju
koji deliš sa životom,
vrlo je prosto.
I ne mrdaj se, pobogu!
Opet se premešta.
Ako dođe do mene
i pomene da je
deca ne slušaju,
da je muž tuče
uporno pesnicama,
videću modre košmare
ispod crnih očiju;
pokazaće mi kese,
u njima turšiju.
Opor miris
razblažen je kad
se kreće prema
meni.
Tada mi je pozlilo,
povratila sam
u kesu.
