Redakcija Elma Selimi
VELIKE SITNICE
Ne volim kombinacije, permutacije
i moguće ishode.
Ne ograničava me geometrija,
vremenski nisam određena,
to sam ja!
Ne sputavajte moje ideologije,
Vi mi niste dali reč!
Sakatite mi ideje, od njih pravite bogalje.
Mislite da je moja zamisao pljuvačka
koja dalje od asfalta nije pomakla.
Vidite me poput robe s isteklim rokom trajanja,
izbacili ste me kʼo kamenje iz patika.
Govorite da sam infektivni otpad
pa me hermetički zatvarate,
ne znajući da sam premazana formalinom.
Za vas sam gnoj, leglo bakterija,
slina koja guši nozdrve,
probušen himen, dno,
Vaše omekšale vijuge ne prihvataju draži.
Ja se smejem refleksno,
naučila sam da brojim do tri kroz zube
«jedan, dva, tri» i
bezubo progovaram «z»…
Zebnja…
Zima…
Ne čujete? Gluvi ste!
A samo se pravite da ste gluvi,
glumite većinu.
Niste mi pružili šansu,
a ja smatram da je to fin gest.
Ruke su mi ostale pune ničeg,
držim ih u džepovima,
Tu su sve sitnice veće od Vas,
Velike sitnice.
(Pesma je objavljena u zborniku “Petrovac na Mlavi” )
