Јелена Радмиловић, ученица 4. разреда Гимназије, СШЦ „Голуб Куреш“ у Билећи, Босна и Херцеговина. Радови су јој објављивани у зборницима и више пута награђивани.
И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА*
Чекам…
Вјетар вратима шкрину
Мислим
Дошао си.
Скувам
чај за двоје…
и попијем
сама.
Вјерујем…
ружан био је сан и само
спаваш
и сад си ту… крај мене.
Али бијели јастук
црни се…
Никад ту више
сањати нећеш.
И чај за двоје
сад је со
за срце моје…
не мелем.
На облаку
снове сниваш,
чујем глас
да ме дозиваш.
Љиљане чуваш
у џепу капута…
Да их даш души
кад ти долута.
И милујеш ме
мјесечевом зраком
што се провлачи
кроз загрљај грања.
Не буди бијела утвара ноћи…
Дођи!
Буди стваран.
Душа… још те сања.
*Наслов антологијске пјесме Алексе Шантића