Jedan od velikih problema današnjice je površnost ljudi koja preovladava u većini njihovih odluka. Ukoliko se ukaže osoba koja ima prelepe crte lica, savršeno telo ili zapanjujući osmeh, podrazumevano je da će sve što ona zaželi biti učinjeno ili sve što ona uradi biti opravdano. Većina ljudi u krug svojih prijatelja puštaju samo one neopisivo lepe osobe koje na dohvat ruke imaju sve jer imaju savršenu kosu i neboplave oči.
Piše: Katarina Milenković
Ma koliko bila ozbiljna tema i koliko god ona zahtevala profesionalnost ljudi će pre osuđivati fizički izgled i zanemarivati prave kvalitete. Da bi imali dobar posao, upisali dobar fakultet ili upali u dobro društvo morate imati markiranu odeću i sveže stilizovanu frizuru. Bizarnost ovoga vide retki a u svih 7 (sedam) milijardi ljudi manje od pet procenata, zapravo je zainteresovano za osobine nekog ljudskog bića.
Ljudi koji su ”ružni” izbegavani su na ulici, ismevani u društvu, vređani na društvenim mrežama… Mnogi su zaboravili da niko od nas nije ružan i da ljude koje nazivate ružnima jednostavno odudaraju od nemoralnih normi fizičkog izgleda koji su postavljeni od strane ljudi koji nisu zadovoljni dešavanjima u sopstvenim životima
Pošto su postavljene norme fizičkog izgleda, svako ko je odudarao od njih smatrao se nepoželjenim i neprihvatljivim. Brojna prozivanja i ismevanja ovakvih ljudi nabijali su komplekse koji su još preuveličavali stvari. ”Ružni” ljudi su iz želje da budu prihvaćeni i pod pritiskom drugih primenjivali drastične mere kako bi se promenili, a njihov fizički izgled postao prihvatljiviji. U najvećem broju slučajeva reč je o kilaži, a kao rezultat ismevanja i normi prihvarljivog fizičkog izgleda Srbija izgubi 2-3 života dnevno.
Dakle, dok mršavi ljudi uživaju u lepotama života i ispunjavanju želja i pronalaženju prečica u životu, normalni ljudi, pored toga što idu težim putem kroz život i teže da promene sebe, moraju se suočiti s činjenicom da su retki i gotovo nestali oni ljudi koji i dalje imaju iole morala u sebi i malo zdravog razuma da uvide da sve nije u lepoti.
Kako bi smo povratili takve ljude, ma koliko zvučalo bizarno moramo dokazati da fizički izgled nije jedina vrednost čoveka. Vremenom to se i samo pokaže, ali prezauzeti idolisanjem neke osobe koja je mršava ili ima savršenu kosu, ne stižu da uvide sopstvene kvalitete. Ukoliko bi kompleksi nestali i, mane svakog čoveka bi postale primetne, a idolisanje bi nestalo, samim tim i društvo bi prestalo da se osvrće na fizički izgled, pa bi i besprekornost ”svaršenih” osoba nestala a svi ljudi bi bili ravnopravni, osuđivani prema svojim manama i vrlinama a ne prema fizičkom izgledu.
Katarina Milenković
Katarina Milenković, rođena 2000. godine u Asiziju u Italiji. Trenutno živi u Vrbi blizu Kraljeva. Zanima je lingvistika a uživa u pisanju proznih tekstova. U ovom tekstu želela je da predstavi kritiku na banalno ponašanje našeg društva, tačnije da ukaže na jedan veliki problem koji je rasprostranjen ne samo na Balkanu već širom sveta. Piše i za Stav mladih Srbije i volonter je Crvenog krsta. Pored toga polaznica je seminara na nuklearnom institutu Vinča i u istraživačkoj stanici Petnica.
