Поезија Максима Танка (1912 – 1995)
Извор: http://knihi.com/Maksim_Tank
Превела са белоруског: Дајана Лазаревић
Дужина дана и ноћи (Пряцягласць дня і ночы)
Греше сви,
Који верују још увек,
У то да
Ноћи и дана дужина
Зависи од
Астрономских прорачуна.
И ја сам мислио тако,
Док једном нисам чуо,
Како су, враћајући се са поља
Наше певале девојке:
„А ја ћу дан скратити
И ноћ продужити.“
Боже!
Какве су биле те девојке!
Свака од њих,
Не да није могла
И дан скратити,
И ноћ продужити,
Већ и за цео
Живот усрећити.
.
Боже мој великодушни… (Божа мой шчодрасці…)
Боже мој великодушни,
Не штеди се на радости,
У време зиме –
На ињу и падању снега.
У пролећним пољима –
На киши и дуги изнад брега.
У летњим вртовима –
На мирисним јабукама.
У јесењим данима –
На новембарским бојама.
У звезданим ноћима –
На падалицама.
Не молим ја за себе,
Разуми, Свемогући,
Већ за земљу,
Која је у огњу горела,
И дуго патила.
Срећа (Шчасце)
Једноставна је људска срећа.
Таква као твоја и моја.
Сигурно се слаже са сољу,
Са хлебом сабраним у пољу,
Са знојем, са пута прашином,
Са родним небеским сводом,
Са пријатељством јачим од смрти,
Са песмом… И може ли онда бити:
Да набројимо тога још мало,
А у срећу да би сигурно стало?
