Redakcija KNJIŽEVNA NAGRADA “ANDRA GAVRILOVIĆ” PREŠLA GRANICU SRBIJE
Piše: Marko Mirković
Resavska biblioteka početkom aprila u Centru za kulturu u Svilajncu na svečanosti uručila je devetu književnu nagradu “Andra Gavrilović 2018”, za najbolju pripovetku i književnu kritiku. Nagradu za najbolju pripovetku dobila je književnica iz Beograda Jasmina Malešević, dok je najbolju književnu kritiku na konkurs prema odluci stručnog žirija poslao Vojislav Erceg iz Banja Luke, koji zbog privatnih obaveza nije mogao da prisustvuje svečanom uručenju.
Nagrađena autorka Jasmina Malešević napisala je pripovetku “Balzakove tapete”, kaže da je ovo njena prva nagrađena pripovetka, jer je ona uglavnom pisala pesme.
“Ovo delo nije klasična pripovetka, ima puno sitnih delova i podnaslova, ali je pripovedanje, o jednoj nestašnoj markizi. Priča se zove “Balzakove tapete”, zato što sam u detinjstvu čitala Balzaka i u njegovim knjigama su opisi tapeta uglavnom veoma dugački i to me je fasciniralo kako neko može da opisuje tako dugo jedan dezen tapeta. I to sećanje je ostalo u meni i svaki put kad vidim neke linije ili tapete pronalazila sam razne likove u tim obrisima. Ideja je da priču o nestašnoj markizi nastavim i da to delo bude roman”, priča nagrađena autorka.
Književna kritika Vojislava Ercega “Svita Džejmsa Džojsa” koja je nagrađena ovim značajnim priznanjem je esej koji narušava naučne stege. Upoznajemo Džojsa kao pesnika iako se on proslavio po romanu.
“Ovaj esej narušava akademske principe pisanja, ali ostvaruje veoma lepe i veoma zanimljive uvide u Džojsovu poeziju i ono što je prisustvo lirske dimenzije u Džojsovoj književnosti uopšte i uticaj Džojsovog pesničkog izraza na generacije koje će potom doći”, kaže predsednik žirija Gojko Božović.
Pored nagrađenih autora u zborniku “Crte i reze 9” koji je promovisan na svečanosti našle su se i druge prema odluci žirija kvalitetne propovetke i književne kritike.
Na trapezu epistolarnog puta
Na svečanosti svoje radove, pored nagrađene autorke, pročitale su još dve književnice koje su zastupljene u zborniku. Pripovetka “Na trapezu”, Maje Marković iz Svilajnca, našla je svoje mesto u zborniku i kaže da joj je veliko zadovoljstvo s obzirom da je svake godine konkurencija jaka da je jedna od izabranih autora. Sanja Radulović iz Doboja, napisala je pripovetku “Epistolarni put” koja između ostalog govori o ratu.
“Možda je rat iskustveno moja preokupacija. Međutim, ja ne pišem o ratu, već o ljudima koji su bili u ratu i koji su preživeli taj rat i o njihovom položaju i njihovim osećajima danas. Ova priča je inspirisana istinitim događajima, iako je fikcija i nije nažalost jedinstveni slučaj koji je opisan”, objašnjava Radulović.
O nagrađenima i odabranim radovima u zborniku odlučivao je tročlani žiri, na čelu sa književnikom Gojkom Božovićem, kao predsednikom žirija i članovima Mirkom Demićem i Oliverom Mijailović, koja se uz podršku svih kolega Resavske biblioteke brine oko organizacije i kvaliteta ovog književnog konkursa. Za razliku od prošle godine, na ovaj književni konkurs pristigli su mnogo zanimljiviji i kvalitetniji radovi.
Predsednik žirija Gojko Božović ističe da je ovo jedan od najuspešnijih književnih konkursa u Srbiji, jer iza njega stoji Resavska biblioteka, grupa entuzijastičkih bibliotekarki i bibliotekara čiji se kulturni uticaj vidi i izvan Svilajnca. Važno je dodaje i da je sve veći broj učesnika na konkursu.
“Kao i učešće sve značajnijih pisaca različitih generacija i sve modernijih izraza. Što pokazuje da je ovo postao privlačan konkurs i dobra preporuka kako za pisce novih generacija, tako i za njihove čitaoce”, kaže Božović.
U saopštenju žirija ističe se da su na konkurs za razliku od prošle godine prispeli prozni radovi daleko inventivniji, šireg i modernijeg tematskog spektra i viših umetničkih dometa.
Dug Andri Gavriloviću
Ova nagrada pored promocije modernih glasova i kvalitetnog proznog stvaralaštva želi da oživi lik i delo zaboravljenog svilajnčanina Andre Gavrilovića koji zauzima posebno mesto u istoriji književnosti.
“Andra Gavrilović je rođen u Svilajncu, a njegovi roditelji su jedno vreme u Svilajncu službovali. On je ostavio srpskoj filološkoj nauci, istoriji književnosti i uopšte pedagogiji nekoliko hiljada jedinica bibliografskih radova. Mi nažalost još uvek nemamo jedno celovito istraživanje o njemu, sačuvane su njegove knjige, poezija, pripovetke, biografije Dositejeve i drugi radovi, ali se niko nije temeljno pozabavio njegovim radom. Nas je na ovo podstakao i akademik Miroslav Pantić, koji je sa velikim žaljenjem, već u poznim godinama, govorio kako je ostao dužan Andri Gavriloviću, nije stigao da napiše nešto više o njemu”, kaže članica žirija i organizator konkursa iz Resavske biblioteke, profesor književnosti, Olivera Mijailović.
Zbornik je ove godine bio obogaćen ilustracijama Svilajnčanke Ane Vitorović Rajić, koje su se mogle videti i na izložbi tokom svečanosti. Na konkurs je ove godine radove poslalo 86 autora iz Velike Britanije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Žiri je posebno zahvalio učesnicima iz Makedonije koji su svoje radove poslali na makedonskom jeziku u prevodu na srpski jezik, što je lep doprinos negovanju ćiriličnog pisma. Na konkurs je pristiglo 76 pripovedaka i 12 književnih kritika. Još jedan uspšeno održan književni konkurs dokaz je da se dobar književni glas, daleko čuje i prevazilazi sve granice.
