Redakcija Izložba grafika Mehdije Husića (1943-2016) i crteža Zorana Petrovića (1925-2000) će biti otvorena 7. juna u galeriji ”Magaza” Centra za kulturu Rožaje.
Mehdija Husić je rođen 15. januara 1943. godine kao prvo dijete Muhameda i Murathane Husić (rođene Cikotić) u patrijarhalnoj porodici sa duhovnom kulturno-muslimanskom tradicijom.
Nakon završene osnovne škole 1958. godine otišao je na zanat kod poznatog rožajskog trgovca Hakije Feleća gdje je kao šegrt učio trgovački zanat. Nakon manje od dvije godine Mehdija je napustio zanat i septembra 1960. godine upisao petogodišnju Školu za primijenjenu umjetnost u Peći, gdje je pokazao zavidan umjetničko-slikarski talenat što pokazuju njegovi rani radovi.
Srednju petogodišnju Školu za primjenjenu umjetnost završava odličnim uspjehom juna 1965. godine. Svojom likovnom nadarenošću kao vrlo mlad, tek svršeni srednjoškolac skrenuo je pažnju na sebe. To mu je dalo motiva da i dalje stvara i ako je znao da se u malim sredinama ne može živjeti od slikanja i umjetnosti. Sa završenom srednjom umjetničkom školom izrasta u ozbiljnog i profilisanog umjetnika vještog četkici, olovci, skalpelu… te se sa svojim radovima intarzije, uljima na platnu, grafikama sa motivima mrtve prirode, portretima, pejzažima svrstava u vrh akademskih slikara, počinje izlagati prvo u okviru zajedničkih, a kasnije samostalnih izložbi.
Nakon završene srednje škole nastavničkog smjera zapošljava se u osnovnoj školi u Gornjoj Lovnici gdje ga kasnije imenuju za rukovodioca te škole. U ovoj školi ostaje do marta mjeseca 1968. godine, kada prelazi u osnovnu školu ,,Mustafa Pećanin” kao nastavnik na predmetu likovno vaspitanje gdje ostaje sve do 1. oktobra 1979. godine. Kao vanredni student 1967/68. godine upisuje Višu pedagošku školu u Prištini koju završava 1969. godine. Nakon toga 1972/73. uz rad vanredno se upisuje na Filozofski fakultet grupa Istorija i istorija umjetnosti Univerziteta Kiril i Metodij u Skoplju. Kao vanredan student diplomira na fakultetu 23. 9. 1977. godine i stiče zvanje profesor istorije i istorije umjetnosti.
Pored prosvjetno-pedagoškog rada i političkog angažmana, Mehdija Husić je radni vijek proveo na očuvanju bošnjačke kulturne baštine kao direktor Zavičajnog muzeja ‘‘Ganića kula’’.
Mehdija Husić je umro je 8. januara 2016. u Rožajama.
Зоран Б. Петровић је рођен у Београду 1925. године. Основно и средње гимназијско образовање је стекао у Београду. Дипломирао је 1952. године на Архитектонском факултету у Београду. Био је редовни професор Архитекстонског факултета београдског универзитета.
Значајни изведени објекти: раднички универзитет у Младеновцу, центар месне заједнице IV на Бановом брду у Београду, дечије јасле и обданиште у Железнику, депаданса хотела ‘‘Санџак’’ у Бијелом Пољу, дом културе у Врању, стамбено-пословни центар у Врању, породична вила ‘‘Мараш’’ у Пржну.
Значајни реализовани ентеријери: Народног музеја у Београду, ноћног бара ‘‘Кастело’’ у Петровцу на мору, студентског културног центра у Београду, пословне зграде ‘‘Магнохром’’-а у Краљеву.
Значајни пројекти: изложбени павиљон Југославије на светској изложби у Брислу, дом културе у Такову, стамбено насеље универзитетских наставника у Београду, трг палих бораца у чачку, Народни музеј у Врању, хотел супер луксузне категорије у Херцег Новом, трг Републике у Београду, урбанистички план Плава, комплекс тврђаве Фетислам у Кладову, центар Младеновца, Стара чаршија ‘‘Тешњар’’ у Ваљеву (ревитализација), план ревитализације и регулације
блока око трга Призренске албанске лиге у Призрену, пресељење теразијске чесме у Београду.
Добитник је више првих и других награда (30) на бројним југословенским јавним архитектонским конкурсима.
Писани радови: публиковао је преко педесет радова из области архитектуре, урбанизма и заштите споменика културе. Добитник је повеље Савеза конзерватора Југославије, Савеза архитеката Југославије и Србије. Поред архитектуре бавио се активно сликарством и примењеном графиком
учествујући на колективним и самосталним изложбама. Био је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије.
Зоран Б. Петровић је умро 2000. године у Београду.
