Redakcija A šta ako vreme ne postoji (Karlo Roveli)
Italijanski fizičar Karlo Roveli svetski je poznat popularizator nauke čije su knjige pravi dragulji za svakog radoznalog čitaoca. U spoju autobiografskih elemenata i istorijskog pregleda naučne misli o dvema fundamentalnim temama, vremenu i prostoru, Roveli nudi uzbudljivo štivo za sve koji su željni da upijanjem novih saznanja spoznaju istinsku lepotu nauke.
SETI (Milan M. Ćirković)
Treća knjiga astrobiologa Milana M. Ćirkovića u izdanju Heliksa, uvod je u još jednu značajnu temu koju ovaj svetski priznati naučnik predočava našoj čitateljskoj publici. Potraga za vanzemaljskom inteligencijom već dugo je u fokusu pažnje mnogih naučnika. Koliko je nauka odmakla u rešavanju zagonetke o drugim mogućim civilizacijama i svetovima, i koliko smo daleko od susreta s njima, može se pročitati u ovoj vrsno napisanoj knjizi.
Kvantna revolucija (Slobodan Perović)
Otkriće subatomskog sveta, važnutemu u oblasti filozofije nauke, predočava nam u svojoj monografiji profesor Slobodan Perović. Dinamična otkrića s početka 20. veka u fizici, i predstavljanje novih teorija koje će korenito promeniti shvatanje sveta i uzdrmati naučnu zajednicu, nezaobilazna su mesta u razumevanju evolucije naučne misli, a autor nam ih objašnjava koncizno i znalački.
Grip (Zoran Radovanović i Predrag Kon)
Drugo, znatno prošireno izdanje knjige koja se već sad može smatrati jednim od najznačajnijih naučnopopularnih izdanja iz oblasti medicine,donosi nam pregršt argumenata i analiza, te jasna i precizna objašnjenja u vezi s ovim opasnim virusom koji je više puta u istoriji čovečanstva ostavljao razorne posledice. Zanimljiv je i po prvi put detaljno predočen osvrt na pandemiju 2009. godine u svetu i kod nas.
Sebični gen – četvrto izdanje (Ričard Dokins)
Povodom četrdesetogodišnjice izlaska Sebičnog gena Heliks izdaje četvrto izdanje ovog kultnog štiva. Svojim književnim stilom, jasnim i uverljivim izlaganjem, Dokins osvetljava neke od najvećih tajni ljudske prirode, dokazujući da se kroz perspektivu sebičnih gena mogu objasniti moral, altruizam, požrtvovanje, dobrota i mnoge druge osobine čoveka i ostalih živih bića.
