Redakcija Никола Вукоје
Покисао и сам
Очи влаже, сузе крећу,
хоћу, нећу,
не дам и дам,
нема никог’ – ја покисао и сам.
.
Опак’ вирус друштвом влада,
руше се жеља, успех, нада.
Једни се на друге љуте,
људи су отуђени, празни и ћуте.
Емоције заледило време, а срце крхко и суво,
доброту грех збрис’о је и одув’о.
.
Боли, и кад’ храброст се скупи,
сви друже се, сви заједно у групи,
а ја времену још времена дам,
гужва је, а – ја покисао и сам.
