Redakcija Веронаука Пећинци, литерарна дружина: „Змај у зеленим чарапама“
.
”Богати су они људи који пре спавања броје децу, а не паре.
Јер најлепша застава на cвету јесте виорење пелена
– попут јата лабудова!”
НОВИ МОСТОВИ
ЛАЗАР МАРКОВИЋ[1]
.
Мостови, ничите Светом!
.
Дуге између обала,
осмеси између овде и испред!
На радост градитеља, стваратеља,
путника и путовођа,
зближавате лево и десно,
почетак с крајем,
исток са западом,
Сунце са облаком!
Никад туге и терети,
већ лепоте на лепоте,
већ дарови на природу:
мостови, дуге између обала,
осмеси између овде и испред!
И забит та није далеко,
и до недођије преко Вас дођох!
Мостови, дуге и осмех!
Спојте миле и немиле,
драге и недраге,
браћу и небраћу!
Спојте људе и нељуде,
спојте степу и оазу,
богазу са стазом,
чемере са благошћу,
спојте студени са Сунцем!
Мостови, ничите светом,
ноћ зором будећи!
Мостови, ничите светом,
сузу осмехом бришући!
Спојте што се не спаја!
Ничите, спајајте!
Вредни људи,
мостове градите!
АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋ[2]
Мост који лебди изнад реке
Дан је врео, поред мене пролазе људи. Сви желе да виде, како кажу, чудо. Шапућу, коментаришу, а ја стојим. Покушавам да угледам крај главног стуба, који је невероватно висок. Сунце се огледа у челичном завршетку стуба који држи каблове, по којима ће овај мост бити јединствен. Чини ми се да мост лебди изнад реке! Чаробно!
Полако се пењем, покушавам да видим сваки детаљ, да замислим коначан изглед, али ми не иде… Све је огромно! Мислим да је ово право ремек – дело! На тренутак сам се запитала, да ли се налазим у Београду? Oбузима ме страх и паника, мени срце лупа, осећања ми навиру, oкрећем се око себе и погледом тражим маму, сестру, брата… У том тренутку ме једна девојка пита: „Шта мислиш, какво име мост треба да носи?“ – само сам одмахнула руком…
Прилази ми мама, грли ме, и каже: „Један смешак!“ Ах, добро је, ту сам, у Београду! Шетам даље, гледам, дивим се…
Питам се, како би стварно мост требао да се зове: Мој мост? Мост свих нас? Можда треба да носи име неког великана, јер је и он такав, али ког: Новак Ђоковић? Никола Тесла? Иво Андрић?
Док шетам овим пространством, схватам да ме мост ипак подсећа на нешто! Hа лађу која ће сваког тренутка да разапне једра! Чујем музику ветра… Леп је осећај бити овако високо! Мислим да би мост ипак требао да се зове „Харфа“, јер је то небески инструмент, а мост је, чини ми се, у облацима!
Прелазак преко моста, био је невероватан: мост није само нешто што повезује, већ уме да покрене и осећања! Моја је пробудио, и за тренутак сам помислила да нисам овде: мостови су невероватне грађевине, које понекад могу да додирну небо, да додирну срце!
АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВИЋ
.
Стена над водом
.
Корак по корак по мосту правим
и мисли слажем у својој глави…
Безброј проблема сада имам,
ни сама не знам шта ћу са њима:
мучи ме школа и оцена слаба,
мучи ме осмех једног осмака…
Корачам даље, мисли се роје…
Шта ћу да радим? Како сада да се вадим?
Да ли да питам: маму ил’ тату, сестру ил’ брата?
Можда да зовем у помоћ Новака?
Новак је, знате, делија прави,
он је ту негде у мојој глави
– стално се мува… прича ми свашта… не да ми мира,
док на музичком виолина свира!
Он има осмех као из бајке,
таквог би зета пожеле мајке!
Кад размислим мало… Да! Он је прави!
Он ће решити збрку у мојој глави!
При крају моста,
кораком лаким, стајем пред њега…
Он, цвет ми пружи,
и рече да жели са мном да се дружи!
Жели да види шта хоћу, о чему маштам…
Рече, да Свет је сан кад је моје име на његовим уснама!
Да ли да своју душу отворим и кажем му да га волим?
Не знам ни сама шта ћу да радим, знам само да ћу сестру да удавим!
Она је крива за моје муке,
јер је кришом слала СМС поруке
– та порука је крива што он је ту,
а ја у његовом загрљају!
Можда и нећу сестру удавити,
него ћу је чоколадом частити?
Можда је он моја љубав права
и на овом мосту будемо „страва“…
Зато мостови тајне крију и младе спајају,
јер љубав права к’о мост је јака,
и верујте ми, она је за ђака:
зато и љубав као предмет уведите!
Мост као стена над водом стоји и љубав уздиже до неба,
а љубав је оно што људима треба!
Зато мостове градите, о љубави певајте,
а младима помозите да своје снове остваре!
ДАНИЈЕЛА МИЛИНКОВИЋ[3]
Мостови су мој сан!
.
Желим да будем архитекта,
да ми сваки мост који пројектујем буде како треба!
Уписаћу архитектуру, обновићу срушене или старе мостове,
саградићу нове, и тако ћу испунити своје најраније снове:
мој сваки мост би био на свој начин посебан,
ко преко њих прође, увек насмејан!
спајали би пријатеље, и оне који то нису,
али један другом би увек били близу!
Спајали би људе са свих страна света,
били би необични мостови ти, од свих много бољи,
јер су ми снагу и инспирацију дали најдражи моји:
„Мостове пројектовати, архитекта бити,
значи и велик значај и допринос имати,
али и свој живот средити
– имена градитеља се памте,
а мостови сећају на прошле дане!“
Мостови су мој сан!
Када видим неки мост, барем на слици,
улепшан ми буде цео дан,
и о том мосту причам када сам у прилици:
мостови имају велику улогу у мом животу,
ова песма не може да опише њихову лепоту,
ништа лепше од тога када сагледаш мостова дивоту!
Мостови су моја брига,
они су за мене, као дечија игра:
руку своју вежбам,
надам се да ћу пројектовање мостова да увежбам,
Бога молим, скицу новог моста цртам,
на пријемни на факултет архитектуре се спремам
– док учим или вежбам, никада не дремам!
Да мостове пројектујем и градим ми је највећи сан,
надам се да ће сванути и тај дан:
да упишем факултет архитектуре, да га завршим,
и живот као свој човек наставим!
Верујем да у животу све стићу,
и да све своје снове остварићу!
ЈОВАНА ЛОВРИЋ[4]
.
Мостови су наши путеви без краја
.
Мостове граде људи
којима срце жуди
за другим
крајем Света!
Они су понекад запуштени,
и, скроз на скроз, напуштени.
Једино деца што се близу њега играју,
немају шта друго да бирају:
у мојој машти
мостови изгледају као руже у башти!
Шаренило које краси дворе
дала бих најлепшем мосту моме:
свако дете има мост који му је много драг
– мост љубави, пријатељства и чоколаде!
Код моста љубави,
љубавник се удави!
Код моста среће,
цени се умеће!
Код моста чоколаде,
памет ти стане!
Највреднији мост
је пријатељски!
У њему је све лепо и нежно,
и све је мало, танко и смешно:
школа је лепа и уредна кућа,
а у њој су ђаци као свежањ прућа!
Мостове пријатељства граде ђаци,
велики, мали, и петаци!
Мостови
су наши путеви
до знања,
наши путеви без краја.
[1] 6. разред основне школе „Слободан Бајић – Паја“, Пећинци
[2] 8. разред основне школе „Слободан Бајић – Паја“, Пећинци
[3] 3. разред средње техничке школе „Миленко Веркић – Неша“, Пећинци; туристички техничар
[4] 6. разред основне школе „Слободан Бајић – Паја“, Пећинци
Награде:
– 1. место и један похваљен рад, литерарни конкурс „Љубав није само реч“, КИЦ Футог 2012.
– 1. место, литерарни конкурс „На крилима Сомбора“, НВО „Мост“ Сомбор 2012.
– 1. и 2. место, поезија, (ос. шк.); 3. место поезија (ср. шк.) и Специјална награда за литерану секцију, међународни литерарни конкурс „Јан Флора“; 2. место, кратка прича, (ос. шк.), „Михал Бабинка“; 2. место, поезија, (ос. шк.), „Јанош Шивери“; 2. место, поезија, 2. место, кратка прича (ос. шк.); 2. место, поезија, 2. место, кратка прича (ос. шк.); „Војислав Деспотов“, Сцена свих креативних људи, Нови Сад 2012.
– 3. место „Републичко такмичење литераних секција“, Министарство просвете и науке Србије,
Друштво за српски језик и књижевност и Задужбина Десанке Максимовић, Београд 2012.
– Специјална награда за врхунски рад са књижевном омладином, „Авлија“ Рожаје, Црна Гора 2012.
– Захвалница школи за постигнут успех, Oгранак Bуковe задужбине у Нишу, Ниш 2012.
– Похваљен рад, четири објављена рада, међународна песничка манифестација „Трагови на песку“, књижевни клуб „Петар Стокић“, Бечеј 2012.
– Похваљен рад, литерарни конкурс „Мика Антић“, гимназија „20. Октобар“, Бачка Паланка 2012.
– Лауреат и пет „Похвала за постигнуте резултате на такмичењу у области литерарног стваралаштва“, „Таленти 2011.“ , Влада АП Војводине, Нови Сад 2011.
– 12 награђених ученика, Конкурс Вршачког књижевног клуба, Вршац 2011.
– 1. место, четири специјалне награде и награђени наставник, међународни конкурс
„Матерња мелодија и образовање“, Пријатељи деце Војводине, Нови Сад 2011.
– 1. и 3. место, три похваљена рада, поезија (ос. шк. I – IV раз.); награђени наставник; 2. место, поезија,
2. место, кратка прича (ос. шк. V – VIII раз.); 2. место и један похваљен рад, поезија (ср. шк.),
Сабор књижевног стваралаштва Србије „Оловко не ћути“, Центар за културу Барајево, Барајево 2011.
– 1. место и захвалница школи за постигнут резултат, литерарни конкурс Огранак Вукове задужбине у Чачку, Чачак 2011.
– 2. место поезија (ср. шк.); 3. место, поезија (ос. шк.) и 3. место, кратка прича (ос. шк.),
међународни литерарни конкурс „Станислав Препрек“, Сцена свих креативних људи, Нови Сад 2011.
– 2. и 3. место и два похваљена рада, фестивал поезије „Под ведрим небом“, Петровчић 2011.
– 2. и 3. место, литерарни конкурс „На крилима маште“, Културни центар Пећинци, Пећинци 2011.
– 3. место, међународни литерарни конкурс „Магда Симин“, Сцена свих креативних људи, Нови Сад 2011.
– Најлепша остварења са Х конкурса за најкраћу кратку причу, издавачка кућа „Алма“, 2011.
– Специјална награда, литерарни конурс „Сија књига мајке Ангелине“, КПЗ општине Сечањ, Сечањ 2011.
– „100 младих талената“, „Српска кућа“, Пожаревац 2011. и 2010.
– „Хаџи Драган“ за најмлађу учесницу, „Свитак“ и Народна библиотека Пожега, Пожега 2011.
– 1. место, у конкуренцији 1100 радова, међународни фестивал „Златно звонце“,
Центар за културну анимацију, Нови Сад 2010.
