Poezija Biljane Stanisavljević

Биљана Станисављевић рођена је у Параћину 1967. године. Школовала се у Параћину и Београду. По занимању спикер-водитељ, у новинарству више од 20 година. Мама је две ћерке и једног сина и супруга једног песника. Писањем се бави од детињства. Своје прве песме објављује у локалном листу “14 дана” и многим часописима за децу и омладину. Биљанине песме заступљене су у многим зборницима поезије.

Не умем да чекам

.

 Умем

преко живих вода

и зрелих трава

преко планина

и чврстих зидина

високих насипа

и ниског растиња

Умем

преко дивљих језера

и меких папрати

преко хладних зидова

и усијаних глава

преко ужарених

вулкана и лава

преко бледих трагова

и широких прагова

преко носталгије

и повратка

умем

не умем да чекам

Поглед

.

 Погледом запали

хладне образе тишине

закорачи несметано

по врховима мојих прстију

Јабучица твога грла

нека дрхтаје ми ноћас броји

Глад склупчана уз твоје скуте

нек жудњу у бедра ми зарије

Раскопчај ме

очима боје маховине

поскидај иње чежње

са мојих трепавица

Пожуда што рже зауздана

дах омаме шири

Насукан на наивне опомене

уживај у плесу

твоје кошуље и моје хаљине

ал издалека

Заборави

.

 Заборави моју сузу

на малом сточићу

препуном свећа

Магнолија

.

Под скуте магнолије

босонога

сви своје искре

Љубичастим уснама цветова

угрeј семење

Косе сплети

Христовим трном

Утекни косачу времена

Нек никне ново зрневље

из твоје шаке вреле

На прстима прођи поред кактуса

њихове оштре глади зреле

Дланови доцкан крваре