Redakcija Duško Dražić, rođen 1990. u Pakracu. Njegove pesme su zastupljene u mnogim književnim časopisima i zbornicima. Dobitnik raznih priznanja i diploma na međunarodnim književnim konkursima.
PLAMIČAK NADE
Ima nečeg toplog u njenoj hladnoći.
Nazirem taj plamen dok me nemo gleda…
O da l’ ću joj ikad,da l’ ću ikad moći,
dopreti do srca, ispod sante leda?
Ako gore vatre tamo kod Eskima,
u ledenom iglu na Severnom polu…
Da može i njeno srce da zatinja
to mi daje nadu očajnom u bolu.
Da li su i drugi bili zatečeni?
Pred prelepim licem satkanim od leda…
Il’ je samo ona takva prema meni?
Pa me nako hladno ko bez duše gleda.
Ipak, ja se nadam da postoji šansa,
da me njeno srce barem malo voli.
Možda mi tek malo fali da rasplamsam,
vatru koja krišom pod tim ledom gori.
Eh da mi se samo jednom bar opeći!
O tu vatru koju znam krije u sebi!
Mogao bih s mirom u grob hladan leći…
Jer mi više nikad hladno bilo ne bi.
LUTALICA
Polupo bih noćas sve nebeske lampe,
samo kad bih kamen dobaciti mog’o.
Ko za inat noćas tako jako plamte,
Baš kad je na meni tuge tako mnogo.
Bauljam kroz noć kao slepo kuče,
Što luta bez cilja, pa gde stane stane.
Baš sam ovim putem prošao i juče,
I vrebao da l’ će odnekud da bane.
Čujem iza leđa vetar mi se ruga
– Kako opet lutam usamljen i setan.
Razasut putanjom začaranog kruga,
Ko slomljena grana prolazniku smetam.
Izvinite, evo sad ću da se sklonim…
Vaš bulevar, lep je. Ne bih da ga ružim,
Recite tek samo onoj koju volim:
“Pozdravlja te jedan sa očima tužnim”.
I njeno će srce preseći naprasno
pogled boje čežnje,sa par kapi sete…
Setiće se ona, al’ će biti kasno,
Za planove nove, i nove početke.
NEDOSTAJANJE
Ne mogu više! Dosta je!
Šta više da napišem?
Tako mi nedostaje…
Ne umem da opišem.
U čas gluvi, ponoćni
kad čežnja srce opara…
Ne, stihovi su nemoćni
da se tuga dočara!
Bol sve jača postaje!
Čežnja za njom ubi me!
Tako mi nedostaje…
Sanjam kako ljubim je.
I tek da srce umirim,
stari trik mu prodajem,
Kao, nešto izmislim…
I ja njoj nedostajem.
OPET
Opet sam uzalud dane gubio,
opet se u pogrešnu zaljubio.
Opet sam lažne snove snio,
opet istu grešku učinio.
Opet sam gaijo lažne nade,
opet mi srce puče na komade.
Opet me je srce otkucalo,
opet pogrešnoj svoju šifru dalo.
Opet pijem s dva najbliža druga,
jedan je bol,a drugi je tuga.
Opet mi srce letelo visoko
i opet palo u ambis… duboko.
Opet sam pao na lepe oči,
opet tuga u srce kroči.
Opet me zavela osmehom na licu,
opet me ostavila sa setom u srcu.
Opet sam istu psovku izustio,
opet gorku suzu pustio.
I posle svega ko da sam proklet…
Ja bih se zaljubio opet.
