Jadranka Bjedov
ČUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI
.
Normalno stanje uma
Gordijev čvor
Ne odvezuje
Koga muka
Ispuni hrabrošću
Da poludi
Uzeće mač I
Preseći ga nadvoje
Čudiće se posle
Samom sebi
Kako ga ludilo
Privede mudrosti
Kakvu ni sanjao nije
Puteva Gospodnjih
Čudne su linije
.
VRZINO KOLO
.
Izdvoji me
pogled nenadano,
dok se u kolu
vrteh lakomisleno.
Sreći se ponadah,
nevidljivom se radovah,
dok polako gubih snagu,
nepoznatom odana,
ne prestajah da se pitam:
izabrana il’ zavarana,
ko sam sada?
Ima li kola vrzinog
bez pogleda skrivenog?
Napustih kolo, ni sama
ne znam kako!
Zavapih na leđima straha…
Ukoči se oko zlo!
Spustih se na zemlju
spremno i lako.
.
EGO
.
Oko laže
Uvo vara
Ruke grabe
Čula su nam
Posve gruba
I lukava
U zamku nas
Često vabe
Ego nam je
Grlo steg’o
Strah u kavez
Dušu leg’o
Dok sejemo
Reči prazne
Gledaju nas
Oči žedne
Uši gladne
Ruke mrazne
.
PODZEMNA VODA
.
Raspeta duša
U noge uteče
Sruših se
Podzemna voda
Kao bujica
Ulicom poteče
Udar strahom
Iseče
Bol iz zgloba
Isteče
Blagost teče