Poezija Margarite Latiškevič

Margarita LATIŠKEVIČ (rođena 1989. u Brestu) – pesnikinja, prozaista, književna kritičarka, folkloristkinja. Autorka je zbirke pesama „Puls vejavice“ (2012) i knjige pripovedaka „Jabuke“ (2016). Pobednik takmičenja mladih pisaca u Saveznoj državi „Most prijateljstva“ (2012), Republičkog literarnog konkursa imena Maksima Bogdanoviča (2014), Republičkog literarnog konkursa „Prva glava: četvrta sezona“ (2016).

Živi u Minsku, radi kao urednica jedne rubrike časopisa „Mladost“.

Margarita LATIŠKEVIČ

Zmajevi

Tamo, u mračnoj šumi,

Gde drveće stoji kao stubovi,

Prepletavši korenje

i neravne grane,

Divlje svinje među mahovinom

Traže žireve

I zabrinuto sakupljaju

Kroz nozdrve

Mirisni vetar.

Roda šeta

Po bregu trošnom iza trske.

Padaju glasovi

Žaba opijenih majem.

Nebo izgleda zasuto

Srebrnom ribljom krljušti,

Samo oblaci

Iznad šume

Nose oluju

Pod stomakom.

U granama i u lišću,

I u bakarno kovanoj kori

Vidim krivine vekova –

I krivine ogromnih tela.

Verovatno, šumski zmajevi,

Sakrivši se, spavaju do sada,

Savijajući u prstenove

Debla raširenog drveća.

A po borama kore

Ispisuju mudrost svoju mravi:

“Dolazimo iz zemlje,

I svi ćemo jednom biti zemlja.”

Zmajevi spavaju i sanjaju,

Kako pored njih žure

U život

Divlje svinje,

I rode,

Mravi,

I žabe,

I ja.

Prevela sa beloruskog: Dajana Lazarević