Redakcija Marija Jakšić, rođenda je 25. 03. 1951. u Beogradu gde živi i stvara. Književnica, pesnikinja, prva Srpkinja, pravoslavka, koja je 24. 11. 2007. inaugurisana u redovnog člana jedne on najstarijih evropskih akademija nauka i umetnosti “Accademia Pontificia Tiberina” – Rim (osnovana 1913.), kada je primila titulu akademika za svoj doprinos na polju svetske književnosti, a čiji su članovi bili Marija Kiri, Šatobrijan, List, Markoni itd. Pored književnosti bavi se izučavanjem energolingvistike i istraživanjem u oblasti biblioterapije, eulogojatrije i psihoenergosugestiologije. Svoja znanja iz ovih oblasti nesebično primenjuje u pisanju gde su joj blagotvorne, plemenite, i zato dobrodejstvujuće reči, jedno od glavnih obeležja umetničkog izražavanja pa stoga njena dela imaju i nesporan lekoviti – isceljujući učinak na čitaoca kao i eubiblioterapije – nove grane u svetu priznate energoinformacione (kvantno-hologramske) medicine. Onda nije ni čudo da se njena dela nalaze u Sveruskom naučnoistraživačkom centru tradicionalne narodne medicine “ENIOM” – Moskva, na Univerzitetima Stanford, Oksford, Pitsburg i italijanskoj “Accademia Pontificia Tiberina”.
U italijanskoj javnosti je poznata kao MariadiBelgrado (MarijaodBeograda) kada su je u časopisu L’apostoladelsanguediCristo, zbog plemenitih hrišćanskih poruka kako je svojim romanom “Žene su bliže Hristu” (LedonnesonopiuvicinodiCristo) odašilje svetu, uporedili sa katoličkom sveticom MariadeMattias.
MORAM BITI LJUBAVNICA
Traganje bez putokaza.
Lavirint života.
Odabrala sam najduži put.
Okrećem se ka sebi!
Pronašla sam na srcu, duboko utisnuta, dva oka sakrivena.
Htela bih se Bogu približiti…
Zato moram voleti!
A ljubav?
A ljubav tu svuda oko nas leži, samo…
Samo kada ruku pružim ona sve više ka Nebu beži.
Ja moram nekog voleti…
I neko mora voleti mene, tako da…
Tako da sve oko nas ima sene i da ništa više nema pravi oblik,
Izuzev mene!
Ja moram voleti!
I neko mora voleti mene!
Moram biti ljubavnica,
Od Sunca otkinuta pa da se kao vrelina razlivam kroz nečije vene.
Pa, nek’ izrastu zaljubljena stabla!
Moram biti ljubavnica,
Duga puzavica omotana oko njega,
Sa pogledom uprtim ka Nebu
I sa korenom što izrasta iz njegovog srca!
Moram biti ljubavnica!
.
LJUBAVNICA U SJAJU I TAMI
Često mi se čini da čudan pogled imam
I u njemu dva oka više.
Pitam se, da li je to zbog ljubavi ili strepnje?
Svejedno…
Ja njima stalno nad tobom bdijem.
Kada si daleko, ja ih šaljem da te prate,
Da te gledaju iz tame pa da mi jave:
“Da li si mi veran, onda, kad prijatelji odu i ostave vas same?
Da li si mi veran, dok se svetla gase
I vrata zaključavaju sa druge strane?
Da li si mi veran, dok ona uz tebe sasvim blizu leže?”
Moje te oči prate i gledaju dok te njene ruke traže,
Ja naprežem svoja dva oka da vidim kako te zidovi pritiskaju
I kako na mesto gde ona ruku stavi krvavi tragovi ostaju.
A onda…
Onda ugledam kako mislima svojim misli moje tražiš, u noći,
U toj noći u kojoj bi svaki muškarac prevariti smeo,
U kojoj prevara prevaru i ne znači,
U kojoj ti je sasvim blizu ta žena što se daje,
A ti je nisi hteo.
Često mi se čini da čudan pogled imam,
I u njemu dva oka više.
Ili ja to sve, samo sanjam
Od previše ljubavi?
Do sada objavila:
“Žene su bliže Hristu”, roman, izdanje 3. – nova proširena verzija “ARTE”, 14. 02. 2013.
“Žene su bliže Hristu”, roman, izdanje 2. “Autel”, 2001.
“Žene su bliže Hristu”, roman, izdanje 1. “Partenon”, 2000.
“Moć pokore”, roman, izdanje 2. “Evro-Giunti”, 2007.
“Moć pokore”, roman, autorsko izdanje 1., 2006.
“Ljubavnica u sjaju i tami” zbirka poezije, izd. 1., “Prosveta“, 1998.
“Moram biti ljubavnica“, zbirka poezije, izd. 1., “Beletra“,1991.
“Ja tvoja Ines“, audio kaseta poezije, “Jugofon“, 1992. Interpretacija: Svetlana-Ceca Bojković
“Moram biti ljubavnica“, audio kaseta poezije, “Jugodisk“, 1991. Interpretacija: Ružica Sokić
“Moram biti ljubavnica“ scenario za pozorište, 1997. Adaptacija: Maša Jeremić
U pripremi za štampu:
“Moram biti ljubavnica“ izbor iz zbirke pesama, španski prepev: Karmen Vegas Spalajković.
“Žene su bliže Hristu”, roman, prevod na poljski: Dagmara Luković
“Moć pokore” roman, preveden na ruski: Irina Savočkina.
“Moć pokore”, roman, prevod na poljski: Dagmara Luković
“Moć pokore”, roman, prevod na italijanski: Vera Stančić.
“Moć pokore” roman, treće novo izdanje, “ARTE”, 2013.
“Moć pokore”, koautorski scenario za film. Koautor: dr. Slobodan Došić. „Kazna bez zločina” – roman prema istinitim događajima.
https://www.youtube.com/watch?v=PjpaDt6wRaI
