
Мирјана Ранковић Матовић – рођена у Чачку 8. 6. 1957. године.
Основну школу завршила у Мојсињу и Мрчајевцима, а гимназију у Чачку. Диплому професора југословенске књижевности и српскохрватског језика стекла на Филолошком факултету у Београду.Ради као наставник Основне школе „Свети Сава“ у Чачку.
Животне околности нису јој дозволиле да се бави књижевним радом, али је 2007. успела да објави монографију 150 година основне школе у Мојсињу, коју је и сама похађала.
Са учешћем на литерарним конкурсима први пут кренула крајем 2012. године, пославши приповетку Бекство на конкурс„Милутин Ускоковић“ (Ужице). Приповетка је награђена објављивањем у књижевном часопису „Међај“. За кратку причу Огрлица добила је трећу награду на конкурсу „Моравске тајне 2013“, Ћуприја. Прича Морина мора да мори објављена у збирци „Невидбог“, Бјело Поље 2013. Прича Мој први сусрет са школом објављена у зборнику „Најлепше приче о школи“, Ивањица 2013. Песма Бол самоће објављена у Зборнику „Вршачко перо 2013“. Песма Камени цвет објављена у зборнику „Чегарске ватре“, 2013. Песма Кратковека вечност објављена у зборнику „Гарави сокак“, Инђија 2013. Песма Латице за љубавну песму објављена у зборнику „Врата понишавља“, 2013. Кратка прича Сиротињо и Богу си тешка објављена у зборнику „Врата понишавља“, 2013. Песма Маска објављена у зборнику „Осветљавање“, Ниш 2014. Песма Жеђ објављена је у зборнику „Осмех живот краси, Ниш 2014. Песма Љубави, чежњом те зовем награђена као најнеобичнија песма о љубави, Мркоњић Град 2014.
Хаику песме објављене у часописима: ДИОГЕН (Хрватска), ASAHI (Јапан), Јапанорами, зборнцима: ,,Хаику мисли о зими”, Београд – 2014; “24. ХАИКУ ФЕСТИВАЛ”, Оџаци 2013; SHARPENING THE GREEN PENCIL 2014. За сенрју добила другу награду на јесењем Диогеновом конкурсу. Ваке објављене у америчком часопису АТLAS POETICA (SAD) и у зборнику „Жубори са Моравице“.
Слутња сам и чекање
.
Занемела ноћ
мрклином шета небом.
Боли тишина.
Стрепња трепери у срцу.
Слутња сам и чекање.
Кораци ћуте.
Расточена немиром
спутавам чежње.
Залуд ослушкивање,
друга љубав га зове.
Небески морнар
весла црном пучином,
брише ми сузу.
Грлим месечев зрак,
мислећи на вољеног.
Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину
.
Не долази у снове
.
Ветар развигор
мрси процвале гране
жалосне врбе.
Пролећне зоре буде
заборављене снове.
Израња сета,
по ожиљцима гази-
крвари душа.
Вапаје за видаром
спутавам у недрима.
Росом умивам
разбуктала сећања-
гасим немире.
Не долази у снове,
јутра боле без тебе .
.
Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину
.
Преображена
.
До суза је болело
узалудно чекање
јутра под ружом.
Сунце и јутро дошли.
Тебе са њима нема.
Не плачем више.
Ту, у росној постељи,
варала сам те.
Грлило ме сунашце
својим златним рукама.
Преображена-
за твоја миловања
сад сам недодир.
Обасјана љубављу
за тебе не постојим.
.
Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину
.
Трагање по згаришту
.
Прећуткујући
речи о срећи нашој,
разиђосмо се.
Сада трагамо неми
по згаришту љубави.
Изједа душу
сећање на минулост-
грешка све беше.
Да си данас поред мене,
гајили бисмо љубав.
Додир ми жеља.
Недодир дар живота.
Загрљај празан.
Такни ме зеницама
Да пркосим судбини.
.
Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину
.
Љубав и вечност
.
Шкољка љубави
уседефила бисер-
срећа нас срела.
Нижемо огрлицу
свиленим концем чежње.
Радосни смех
милује морске таласе-
душе се љубе.
У понорима срца
скривамо шкољкин седеф.
Црвени корали
нежним прстима
милују шкољку.
Испреплетаних руку
чезнемо за вечношћу.
.
Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину