Poezija Mirjane Ranković Matović

Poezija
      Мирјана Ранковић Матовић
Мирјана Ранковић Матовић

Мирјана Ранковић Матовић – рођена у Чачку 8. 6. 1957. године.
Основну школу завршила у Мојсињу и Мрчајевцима, а гимназију у Чачку. Диплому професора југословенске књижевности и српскохрватског језика стекла на Филолошком факултету у Београду.Ради као наставник Основне школе „Свети Сава“ у Чачку.
Животне околности нису јој дозволиле да се бави књижевним радом, али је 2007. успела да објави монографију 150 година основне школе у Мојсињу, коју је и сама похађала.
Са учешћем на литерарним конкурсима први пут кренула крајем 2012. године, пославши приповетку Бекство на конкурс„Милутин Ускоковић“ (Ужице). Приповетка је награђена објављивањем у књижевном часопису „Међај“. За кратку причу Огрлица добила је трећу награду на конкурсу „Моравске тајне 2013“, Ћуприја. Прича Морина мора да мори објављена у збирци „Невидбог“, Бјело Поље 2013. Прича Мој први сусрет са школом објављена у зборнику „Најлепше приче о школи“, Ивањица 2013. Песма Бол самоће објављена у Зборнику „Вршачко перо 2013“. Песма Камени цвет објављена у зборнику „Чегарске ватре“, 2013. Песма Кратковека вечност објављена у зборнику „Гарави сокак“, Инђија 2013. Песма Латице за љубавну песму објављена у зборнику „Врата понишавља“, 2013. Кратка прича Сиротињо и Богу си тешка објављена у зборнику „Врата понишавља“, 2013. Песма Маска објављена у зборнику „Осветљавање“, Ниш 2014. Песма Жеђ објављена је у зборнику „Осмех живот краси, Ниш 2014. Песма Љубави, чежњом те зовем награђена као најнеобичнија песма о љубави, Мркоњић Град 2014.
Хаику песме објављене у часописима: ДИОГЕН (Хрватска), ASAHI (Јапан), Јапанорами, зборнцима: ,,Хаику мисли о зими”, Београд – 2014; “24. ХАИКУ ФЕСТИВАЛ”, Оџаци 2013; SHARPENING THE GREEN PENCIL 2014. За сенрју добила другу награду на јесењем Диогеновом конкурсу. Ваке објављене у америчком часопису АТLAS POETICA (SAD) и у зборнику „Жубори са Моравице“.

 

Слутња сам и чекање

.

Занемела ноћ
мрклином шета небом.
Боли тишина.

Стрепња трепери у срцу.
Слутња сам и чекање.

Кораци ћуте.
Расточена немиром
спутавам чежње.

Залуд ослушкивање,
друга љубав га зове.

Небески морнар
весла црном пучином,
брише ми сузу.

Грлим месечев зрак,
мислећи на вољеног.

Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину

.

Не долази у снове

.

Ветар развигор
мрси процвале гране
жалосне врбе.

Пролећне зоре буде
заборављене снове.

Израња сета,
по ожиљцима гази-
крвари душа.

Вапаје за видаром
спутавам у недрима.

Росом умивам
разбуктала сећања-
гасим немире.

Не долази у снове,
јутра боле без тебе .

.

Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину

.

Преображена

.

До суза је болело
узалудно чекање
јутра под ружом.

Сунце и јутро дошли.
Тебе са њима нема.

Не плачем више.
Ту, у росној постељи,
варала сам те.

Грлило ме сунашце
својим златним рукама.

Преображена-
за твоја миловања
сад сам недодир.

Обасјана љубављу
за тебе не постојим.

.

Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину

.

Трагање по згаришту

.

Прећуткујући
речи о срећи нашој,
разиђосмо се.

Сада трагамо неми
по згаришту љубави.

Изједа душу
сећање на минулост-
грешка све беше.

Да си данас поред мене,
гајили бисмо љубав.

Додир ми жеља.
Недодир дар живота.
Загрљај празан.

Такни ме зеницама
Да пркосим судбини.

.

Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину

.

Љубав и вечност

.

Шкољка љубави
уседефила бисер-
срећа нас срела.

Нижемо огрлицу
свиленим концем чежње.

Радосни смех
милује морске таласе-
душе се љубе.

У понорима срца
скривамо шкољкин седеф.

Црвени корали
нежним прстима
милују шкољку.

Испреплетаних руку
чезнемо за вечношћу.

.

Песма настала спајањем 3 ваке, од којих свака за себе може чинити целину