Redakcija Невена Милићевић, рођена 1990. године у Крушевцу, завршила мастер студије Српска књижевност на Филолошком факултету у Београду.
Воли речи, верује у добро и љубав.
Рад сматра најбољим путем до успеха.
Храброст
Храброст је бити слаб
пред оним кога искрено волиш.
Очима говорити,
загрљајима исцељивати
непревазиђене страхове.
Храбро је тражити себе
у другоме.
Дати и заволети изнова,
смејати се, љубити с надом…
Бити рањив на широком пољу
што се Љубав зове!
Бирати свет удвоје
и кад можеш бити срећан сам,
јер знаш заиста и срећа што је,
али бираш да волиш
и постојиш удвоје.
Највише си храбар
кад имаш смелости да будеш
крај некога слаб.
Без речи
Тишина је без речи,
погледи и звуци.
Скривају све тајне неизреченог.
Још су опасније речи које се не говоре.
Још су опаснији погледи којима се говори.
Још су опаснији звуци без израза.
Навикли смо на ћутање,
не зато што превише волимо слушати,
него јер нас причање умара.
Не желимо да објашњавамо,
лакше нам је утишати бујицу неизговореног,
него стати у одбрану криво схваћеног.
Зашто морам бранити своје ставове
ако ме ти, други човече не разумеш?
Ја знам шта желим рећи,
а ти ћеш ме увек схватити у складу са својом природом.
Не желим ти тумачити сопствене речи,
али знај да ти њима увек желим помоћи.
Или олакшати себи.
.
Одлазак
Не оставља увек
онај који одлази.
Некад је протеран,
принуђен да напусти
вољени, топли дом.
Сручи се ледени дах,
настане страшни емотивни крах.
И одлазак,
блесне као муња
чим се језива хладноћа
у срца ушуња,
настани се сумња,
обезнаниш се од безумља.
А кад повратиш ум,
нестане сваки шум.
Лишен тог присуства,
најпре мислиш није ти ништа,
док изађеш из скровишта,
па кренеш у нова ловишта
и схватиш
да патиш.
